Proizvodnja voća u Turskoj pala je za oko 30% u 2025. godini, dok je ukupna proizvodnja kultura smanjena za 30,9% (≈19,6 miliona tona). Trešnje su najviše pogođene sa padom od 70,6%, a jabuke i breskve takođe beleže značajan pad. Stručnjaci krive aprilske mrazevine i produženu sušu, pri čemu je pad padavina u mediteranskom basenu od ~20% u poslednjih 25 godina dodatni faktor. Rešenja uključuju ograničavanje globalnog zagrevanja, održive poljoprivredne prakse i bolju infrastrukturu za navodnjavanje.
Poljoprivrednici Pogođeni: Drastičan Pad Prinosa U Turskoj 2025. — Šta Se Dešava?
Photo Credit: iStock
Razne poljoprivredne kulture u Turskoj zabeležile su značajan pad prinosa u 2025. godini usled neuobičajenih i ekstremnih vremenskih obrazaca. Podaci Turskog statističkog zavoda koje prenosi Bianet pokazuju oštar pad koji utiče i na prihode proizvođača i na snabdevanje hranom.
Šta pokazuju podaci?
Proizvodnja voća pala je za oko 30% u 2025. godini. Ukupna proizvodnja poljoprivrednih kultura smanjena je za 30,9%, na približno 19,6 miliona tona. Među voćem najteže su pogođene trešnje, sa padom od 70,6%, dok su jabuke i breskve zabeležile padove od 48,3% i 46,1%.
Koji su glavni uzroci?
Stručnjaci ukazuju na kombinaciju aprilske mrazevine i produžene suše tokom sezone kao neposredne uzročnike smanjenja prinosa. Decan Poljoprivrednog fakulteta na Atatürk univerzitetu ističe da je pad padavina u mediteranskom basenu za oko 20% u poslednjih 25 godina dodatno pogoršao dugotrajnu sušu u regionu.
Širi uticaj i dodatne kulture
Neobično vreme negativno je uticalo i na žitarice, leblebije (uključujući slanutak), zelene i crvene sočive, kao i krompir, što dodatno smanjuje ukupnu dostupnost poljoprivrednih proizvoda.
Studija u časopisu Nature, čiji zaključak sažimaju naučnici sa Stanford univerziteta, upozorava da svaki dodatni stepen globalne temperature smanjuje svetsku proizvodnju hrane za oko 120 kalorija po osobi dnevno (približno 4,4% dnevne potrošnje).
Posledice za potrošače i ranjive zajednice
Pad prinosa u praksi znači pritisak na cene hrane, što posebno pogađa zajednice koje se već suočavaju sa nesigurnošću u snabdevanju hranom — prema Ujedinjenim nacijama, oko 9% svetske populacije je imalo problema sa hranom 2023. godine.
Moguća rešenja
Na makro nivou, ključno je ograničiti porast globalne temperature kako bi se smanjio uticaj ekstremnih vremenskih pojava. Na lokalnom nivou poljoprivrednici mogu ublažiti rizike kroz:
- uvođenje održivih praksi i otpornijih sorti kultura,
- ulaganja u efikasnije sisteme navodnjavanja i očuvanje vodnih resursa,
- povećanje skladištenja i prerade radi smanjenja gubitaka,
- političke mere i subvencije koje podstiču prilagođavanje klimatskim promenama.
Individualno, smanjenje bacanja hrane i promene potrošačkih navika mogu pomoći da se postojeći resursi bolje iskoriste.
Zaključak: Pad prinosa u Turskoj u 2025. je upozorenje o sve očiglednijim efektima klimatskih promena na proizvodnju hrane. Potrebna je kombinacija političkih mera, tehnoloških ulaganja i promena u praksi kako bi se ublažile kratkoročne i dugoročne posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
