Australija je prva zemlja koja je zabranila društvene mreže osobama mlađim od 16 godina, mera koja stupa na snagu 10. decembra 2025. Druge zemlje — uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Dansku i Maleziju — razmatraju ili uvode različite starosne granice i mehanizme kao što su roditeljski pristanak, tehnička ograničenja i potpune zabrane. Evropski parlament je pozvao na minimalnu granicu od 16 godina, ali ta rezolucija nije obavezujuća. Tehnološke kompanije obično zahtevaju minimum od 13 godina, dok aktivisti upozoravaju da su postojeće mere nedovoljne.
Od Australije do Evrope: Kako zemlje uvode ograničenja društvenih mreža za decu
FILE PHOTO: A teenager poses holding a mobile phone displaying a message from TikTok as law banning social media for users under 16 in Australia takes effect, in Sydney, Australia, December 10, 2025. REUTERS/Hollie Adams/File Photo
Australija je u decembru postala prva zemlja na svetu koja je uvela zabranu korišćenja društvenih mreža za osobe mlađe od 16 godina — mera koja stupa na snagu 10. decembra 2025. godine i podrazumeva blokadu platformi kao što su TikTok, YouTube i Instagram. Odluka je pokrenula talas sličnih rasprava u drugim državama, dok stručnjaci i kreatori politika nastoje da pronađu ravnotežu između zaštite dece i prava na pristup informacijama.
Pregled po državama
Australija
Zakon usvojen u novembru 2024. nalaže velikim platformama da od 10. decembra 2025. onemoguće pristup maloletnicima mlađim od 16 godina. Kompanije koje ne budu u skladu sa propisom mogu da budu kažnjene do 49,5 miliona australskih dolara (≈ 34,3 miliona USD).
Velika Britanija
Premijer Keir Starmer je 20. januara rekao da se razmatraju mere slične australijskoj kako bi se bolje zaštitila deca na mreži. Vlada nije navela tačnu starosnu granicu već ispituje opcije, uključujući da li je trenutna digitalna starosna granica suviše niska.
Francuska
Donji dom (Skupština) je 26. januara usvojio predlog zakona kojim bi se zabranio pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina zbog zabrinutosti za mentalno zdravlje i vršnjačko nasilje. Predlog ide u Senat pre konačnog usvajanja.
Danska
U novembru je vlada najavila nameru da zabrani društvene mreže za mlađe od 15 godina, uz mogućnost roditeljskog izuzeća za 13- i 14-godišnjake. Većina parlamentarnih stranaka je izrazila podršku planu.
Nemačka
Trenutno je dozvoljeno da maloletnici između 13 i 16 godina koriste društvene mreže uz pristanak roditelja, ali organizacije za zaštitu dece smatraju da postojeće mere nisu dovoljne.
Italija
U Italiji je potrebna saglasnost roditelja za otvaranje naloga deci mlađoj od 14 godina; od 14. godine takav pristanak više nije obavezan.
Norveška
Vlada je u oktobru 2024. predložila podizanje starosne granice za samostalno prihvatanje uslova korišćenja sa 13 na 15 godina, uz mogućnost roditeljskog odobrenja za mlađe. Radi se i na zakonu o apsolutnoj minimalnoj granici od 15 godina za upotrebu društvenih mreža.
A girl uses her mobile phone in Sydney, Australia, November 22, 2025. REUTERS/Hollie Adams
Malezija
U novembru je objavljeno da će od 2026. zabraniti društvene mreže korisnicima mlađim od 16 godina.
Indija
Glavni ekonomski savetnik je 29. januara pozvao na starosna ograničenja, nazivajući neke prakse platformi "predatorskim". Prethodno je savezna država Goa saopštila da razmatra mere slične australijskim.
Sjedinjene Države
Federalni zakon COPPA (Children's Online Privacy Protection Act) zabranjuje kompanijama da prikupljaju lične podatke dece mlađe od 13 godina bez roditeljskog pristanka. Nekoliko saveznih država donelo je zakone o roditeljskom pristanku za pristup društvenim mrežama, ali su ti akti naišli na sudske izazove zbog pitanja slobode govora.
Kina
Kineski regulator je uveo "režim za maloletnike" koji podrazumeva ograničenja na nivou uređaja i posebna pravila u aplikacijama za kontrolu vremena provedenog pred ekranom po uzrastu.
Evropska unija i tehnološke kompanije
Evropski parlament je u novembru usvojio rezoluciju koja poziva na minimalnu starosnu granicu od 16 godina za pristup društvenim mrežama kako bi se obezbedilo "starosno prikladno" učešće online, ali rezolucija nije pravno obavezujuća. Parlament je takođe predložio usklađenu digitalnu granicu od 13 godina za neke usluge poput deljenja video sadržaja i AI saputnika.
Većina globalnih platformi (TikTok, Facebook, Snapchat, YouTube) formalno zahteva minimalno 13 godina za registraciju, ali podaci iz više evropskih zemalja pokazuju da veliki broj dece mlađe od 13 već koristi ove usluge, što zabrinjava zaštitnike prava dece.
Zaključak
Države pristupaju problemu različito: od potpune zabrane i tehničkih ograničenja do roditeljskog pristanka i regulatornih okvira fokusiranih na privatnost i bezbednost. Debata je i dalje otvorena — ključna pitanja su pravna izvodljivost, jednak pristup informacijama i efikasnost mera u zaštiti mentalnog zdravlja i bezbednosti dece.
(Napomena o kursu: 1 USD = 1,4434 australska dolara)
Pomozite nam da budemo bolji.
