Posle 54 Godine — Artemis II: Ljudi Se Vraćaju Na Mesec (lansiranje 6. feb 2026.)

Čuvena fotografija „Earthrise“ snimljena je sa Apolla 8 na Badnje veče 1968. Autor: William Anders—NASA/Getty Images

Illustration by Jason Seiler for TIME

Posle 54 godine bez ljudi u lunarnoj blizini, čovek ponovo šalje posadu ka Mesecu: misija Artemis II, zakazana za 6. februar 2026, biće desetodnevni testni let koji će proveriti raketu SLS i svemirski brod Orion dok lete oko Zemljinog satelita, ali bez sletanja.

NASA's Artemis II Space Launch System rocket and Orion spacecraft are rolled out of the Vehicle Assembly Building to Launch Pad 39B at Kennedy Space Center in Florida on Jan. 17, 2026.Jim Watson—AFP/Getty Images

Zašto je ovo važno

Artemis II neće odmah sleteti na Mesec, ali je ključna stanica na putu ka ponovnim ljudskim sletanjima i dugoročnom prisustvu na Mesecu. Misija će poslati posadu dalje od Zemlje nego ikada pre, oborivši dosadašnji rekord postavljen delom zbog problema Apolla 13 — Artemis II će proći čak 4.700 milja iza daleke strane Meseca i omogućiti jedinstvene snimke Zemlje i Meseca u istom kadru.

Graphic by Lon Tweeten

Krakt pregled misije

Posle lansiranja, SLS će izbaciti Orion i gornji stepen u orbitu visoko iznad Zemlje. Nakon nekoliko krugova sledi translunar injection (TLI) i četvorodnevno putovanje do Meseca, prolazak oko njegove daleke strane bez ulaska u lunarnu orbitu, pa povratak i zahtevni reentry koji će prisiliti Orion na tzv. "skip-entry" zbog brzine od približno 25.000 m.p.h. i ekstremne toplote (do ~5.000°F) na toplotnom štitu.

The Artemis II crew rehearsing the walkout from the suit-up facility.Joe Raedle—Getty Images

Posada i simbolika

Komanda Artemis II čine Reid Wiseman (komandant), Victor Glover, Christina Koch i Jeremy Hansen. Posada ilustruje demografske i međunarodne promene u astronautici: Koch će biti prva žena u lunarnom programu, Glover prvi astronaut tamnije puti koji ide ka Mesecu, a Hansen prvi neamerikanac (Kanada) u timu za rundu oko Meseca.

The crew of Apollo 8 in 1968. From left: Frank Borman, William Anders, Jim Lovell.NASA/AFP/Getty Images

Tehničke činjenice

SLS je najmoćnija raketa koja će nositi ljude danas: oko 8,8 miliona lb potiska, u poređenju sa Saturn V iz Apolla (7,5 miliona lb). Orion će se suočiti sa ekstremnim uslovima pri povratku — zato se koristi isproban skip-entry manever iz ere Apolla.

Šta čeka sledeće

Artemis II je inženjerska misija: cilj je testirati sisteme i procedure pred Artemis III, koji treba da sleti ljude na Mesec. Najveći izazov za Artemis III ostaje lunarni lander — trenutno nema spremnog posadnog sletnog modula. NASA je 2021. dodelila SpaceX-u ugovor vredan 2,89 milijardi dolara za razvoj landera zasnovanog na Starshipu, ali taj pristup je veoma kompleksan i kasni. Istovremeno, konkurenti (Blue Origin, Lockheed Martin i drugi) nude alternativne opcije.

Međunarodna dimenzija

Artemis program je značajno internacionalniji od Apolla: Artemis Accords je potpisalo 61 države koje se pozivaju na mirno istraživanje i saradnju. Planovi dugoročno uključuju stalnu bazu blizu južnog pola Meseca, gde led može postati izvor vode, kiseonika i raketnog goriva.

„Apollo 8 je spasio 1968. Artemis II ima šansu da donese sličan osećaj zajedništva u teškim vremenima.“

Završna misao

Artemis II nije samo tehnički korak — to je i simbol: zajednički međunarodni poduhvat koji testira novu opremu, ljudske timove i sposobnost da se ponovo vratimo u duboki svemir. Ako sve prođe dobro, naredne misije bi mogle dovesti do trajnog ljudskog prisustva na Mesecu i novog poglavlja u istraživanju svemira.

Ako želite da kontaktirate autora iz originalnog teksta: jeffrey.kluger@time.com