Danska planira paket zakonskih izmena koji bi olakšao proterivanje stranaca, uključujući osuđene za teška krivična dela, i to čak i ako se mere sukobe s tumačenjem Evropskog suda za ljudska prava. Predložene mere, koje bi mogle stupiti na snagu 1. maja, obuhvataju elektronsko praćenje, ponovno otvaranje ambasade u Siriji i imenovanje izaslanika za deportacije. Vladin potez odražava rastući pritisak nacionalističkih i antiimigracionih snaga pred izbore.
Danska Najavljuje Oštrije Zakone o Proterivanju Stranaca — Mogući Sukob Sa Sudom Za Ljudska Prava
Danish Prime Minister Mette Frederiksen attends a session with heads of state at the Hamburg Townhall, on the day of the third international North Sea Summit, in Hamburg, Germany January 26, 2026. REUTERS/Fabian Bimmer/Pool
Danska je u petak najavila paket zakonskih izmena koje bi omogućile proterivanje većeg broja stranaca, uključujući osuđene za teža krivična dela, i to uprkos riziku da nove mere budu u suprotnosti s tumačenjem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Premijerka Mette Frederiksen izjavila je da njena vlada neće čekati promenu sudske prakse pre donošenja oštrijih pravila: „Neki stručnjaci možda misle da kršimo konvenciju ovime. Mi to vidimo drugačije“, rekla je na konferenciji za medije. Vlada je istakla da se odlučila na poteze jer, kako kaže, većina država potpisnica konvencije podržava promenu tumačenja u oblasti migracija.
Odluka dolazi u kontekstu jačanja pritiska nacionalističkih i antiimigracionih stranaka pred izbore zakazane najkasnije do 31. oktobra, kao i sve češćih kritika prema sudskim presudama iz Strazbura koje su zaustavljale deportacije zbog porodičnih veza i drugih okolnosti.
Predložene mere
Preporučeni paket, koji bi mogao stupiti na snagu 1. maja ukoliko bude usvojen, obuhvata:
- Pojačane mogućnosti proterivanja stranaca osuđenih na godinu dana ili više za teška krivična dela;
- Uvođenje elektronskog praćenja (tagovanje) za osobe bez boravišne dozvole koje krše obaveze prijavljivanja;
- Ponovno otvaranje danske ambasade u Siriji, zemlje iz koje dolazi veliki broj tražilaca azila;
- Imenovanje posebnog izaslanika zaduženog za deportacije;
- Razmatranje uspostavljanja prvog EU prihvatnog centra izvan bloka i intenzivnije revizije azilnih dozvola s ciljem moguće njihove ukidanja.
Vlada takođe planira pojačane administrativne postupke i pravne pripreme za eventualne sudske izazove pred evropskim sudovima.
Podaci i kontekst
Danska, sa oko 6 miliona stanovnika, odobrila je azil za 839 osoba u prvih 11 meseci 2025. godine — tempo koji bi ovu godinu mogao odvesti ispod 1.000 odobrenih zahteva, što bi bio tek četvrti takav slučaj od 1983. Najčešći podnosioci zahteva dolazili su iz Sirije, Avganistana, Eritreje i Somalije.
„Delujemo sada jer ne želimo da čekamo promenu tumačenja konvencije“, poručila je premijerka, uz napomenu da nove mere mogu dovesti do pravnih sporova.
Izmene su deo dugoročnije streme politike vlade Mette Frederiksen, koja je od 2019. zauzela strožiji kurs prema migracijama, uz podršku koalicionih partnera. Uvođenje mera već je izazvalo debate u Danskoj i šire u EU, budući da potencijalno menja ravnotežu između nacionalne kontrole granica i obaveza prema međunarodnim standardima ljudskih prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
