Tim paleontologa je 2021. na nalazištu Bromacker pronašao najraniji poznati primerak fosilizovanog povraćanja (MNG 17001), star oko 290 miliona godina. Analize isključuju koprolit zbog odsustva sedimentnog matriksa i niskog nivoa fosfora, pa je materijal identifikovan kao regurgitalit. CT rekonstrukcije otkrile su ostatke vrsta kao što su Thuringothyris i Eudibamus, kao i kost diadektida — što ukazuje na velik plen i prisustvo velikih kopnenih predatora poput Tambacarnifex ili Dimetrodon. Nalaz daje retki uvid u paleozojske kopnene prehrambene mreže i predatorsko ponašanje.
Najstarije Fosilizovano Povraćanje Otkriveno U Nemačkoj Otkriva Paleozojski Lanac Ishrane
The vomit likely came from one of two potential carnivorous dinosaur species.
Pre oko 290 miliona godina mesožder koji je tumarao područjem današnje Nemačke imao je stomačnu neprijatnost i ispljunuo sadržaj želuca. Ta mešavina polu‑prožvakane plena i digestivnih bakterija retko se sačuvala — ali u ovom retku slučaju formirao se regurgitalit, odnosno fosilizovano povraćanje.
Nalaz je pronađen 2021. godine na poznatom nalazištu Bromacker Permian, oko 155 milja jugozapadno od Berlina. U radu objavljenom 30. januara u časopisu Scientific Reports autori opisuju primerak označen kao MNG 17001 kao najstariji poznati regurgitalit i objašnjavaju zašto on predstavlja značajan uvid u kopnene prehrambene mreže iz paleozoika.
Zašto to nije koprolit?
Paleontolozi su prvo pretpostavili da je reč o koprolitu (fosilizovanom izmetu), ali dalja analiza je to odbacila. Koproliti obično imaju relativno pravilne cilindrične ili stožaste oblike i sadrže kosti suspendovane u organskom sedimentnom matriksu bogatom fosforom — posledica bakterijske digestije kostiju. Primerak MNG 17001 nema sedimentni matriks oko fragmenta kostiju, a analize su pokazale vrlo niske nivoe fosfora. Ti dokazi, zajedno sa morfologijom i kontekstom ležišta (nekada mokra poplavna ravnica), ukazuju da je u pitanju regurgitalit.
Šta je otkriveno u povraćanju
Korišćenjem kompjuterizovane tomografije (CT) istraživači su 3D rekonstruisali desetine polu‑svarenih kostiju iz MNG 17001 i uporedili ih sa poznatim vrstama. Među identifikovanim ostacima nalaze se gotovo potpuna maksila malog pretka gmizavaca Thuringothyris mahlendorffae, humerus bolosaurida Eudibamus cursoris — jednog od najranijih dvonožnih kičmenjaka — i kost koja pripada diadektidu, grupi prvih velikih potpuno biljojeda tetrapoda (npr. Diadectes mogao je dosegnuti dužinu oko 3 metra).
Mogući predator i značenje otkrića
Tačan identitet grabljivca koji je ispljunuo ovaj regurgitalit nije potvrđen, ali u Bromackeru postoje samo dva verovatna kandidata koja bi mogla da pojedu tako velik plen: manje poznati Tambacarnifex unguifalcatus, verovatno podsećajući na velikog varana, i prepoznatljiviji Dimetrodon teutonis, sa karakterističnim jedrom‑plutom na leđima. Nezavisno od tačne vrste, nalaz ukazuje na to da su paleozojski kopneni predatori praktikovali oportunističko hranjenje i korišćenje regurgitacije da se oslobode teško svarljivih delova plena — ponašanje koje se i danas viđa kod mnogih mesoždera.
Ovaj prvi dokaz potvrđenog fosilizovanog povraćanja od potpuno kopnenog predatorskog organizma otvara retku prozorčić u ishranu i ekološke odnose ranih kopnenih zajednica. Regurgitalit MNG 17001 pruža jedinstvene taksonomske tragove o plenašima i njihovim ishrambenim strategijama pre skoro tri stotine miliona godina.
Institucije uključene u istraživanje: Prirodnjački muzej Univerziteta Humboldt u Berlinu i Francuski nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS).
Pomozite nam da budemo bolji.
