HD 137010 b je kandidat za stenski egzoplanet otkriven jednim 10-časovnim tranzitom u Keplerovim podacima iz 2017. Zvezda je udaljena ~146 svetlosnih godina, a orbitalni period kandidata procenjen je na 300–550 dana, što ostavlja veliku neizvesnost oko njegove nastanjivosti. Pošto je Kepler penzionisan i trenutno nema dugih planiranih posmatranja, potvrda je malo verovatna, ali zvezda ostaje zanimljiv cilj za buduće misije.
Moguća „Zemlja 2.0“ u Keplerovim podacima — stvarnost ili greška u podacima?
Artist’s concept of exoplanet candidate HD 137010 b, which astronomers think may share many of Earth’s features, if it’s really there.(NASA/JPL-Caltech/Keith Miller (Caltech/IPAC))
Astronomi su u podacima svemirskog teleskopa Kepler pronašli neobičan, ali usamljen signal koji ukazuje na mogućeg stenskog egzoplaneta blizuće veličine Zemlje oko zvezde HD 137010. Ako se potvrdi, kandidat bi dobio ime HD 137010 b, ali za sada postoji samo jedan registrovani tranzit i pitanje ostaje otvoreno: da li je to stvaran planet ili anomalija u podacima?
Šta je zabeleženo
Godine 2017. Kepler je registrovao približno 10-časovno potamnjenje zvezde HD 137010, zvezde koja je nešto manje masivna i manje sjajna od Sunca i nalazi se na oko 146 svetlosnih godina u sazvežđu Vage. Signal je prvi primetili volonteri u okviru projekta Planet Hunters, a tim astronoma objavio je analizu u časopisu Astrophysical Journal Letters.
Zašto je potvrda teška
Keplerova osnovna metoda otkrivanja egzoplaneta zasniva se na ponovljenim tranzitima: mali pad sjaja ponavlja se svake orbite planeta. Za najmanje i najneizvesnije kandidate timovi su obično zahtevali najmanje tri tranzita da bi smatrali detekciju potvrđenom. Međutim, nakon otkaza stabilizacionih točki, Kepler je prešao u fazu K2, u kojoj su pojedinačne kampanje trajale oko 80 dana — što je omogućilo da bude snimljen samo jedan tranzit HD 137010 b.
„Autori su pokušali da isključe sve što mogu iz dostupnih podataka, ali sa samo jednim tranzitom možete učiniti samo toliko,“ kaže Jessie Christiansen iz Caltech-a.
Koautor studije Andrew Vanderburg ističe: „Uvek može nešto poći po zlu sa jednim tranzitom. Ipak, ovo je veoma jak signal — izgleda kao planet.“
Mogućnosti i ograničenja
Na osnovu oblika i trajanja signala istraživači su okvirno odredili orbitalnu brzinu kandidata i tako su suzili raspon mogućih orbitalnih perioda na otprilike 300–550 dana. Taj širok interval znači da kandidat može biti u zoni pogodnoj za tečnu vodu, ali isto tako može biti i znatno hladniji — bliži „smrznutom, uvećanom Marsu“. Velika neizvesnost otežava predviđanje tačnog vremena narednog tranzita i planiranje novih posmatranja.
Dalje potvrđivanje
Potvrda u ovom trenutku deluje mala verovatnoća: Kepler je decommissionovan i nijedan aktuelni egzoplanetarni teleskop ne planira dovoljno dugotrajna posmatranja HD 137010. Zvezda je, međutim, relativno svetla i blizu, pa bi u budućnosti mogla postati interesantna meta za velike naredne misije koje mogu direktno slikati sitne egzoplanete. Ipak, zbog ograničenih resursa i prioriteta, takve misije obično usmeravaju vreme na zvanično potvrđene ili verovatnije ciljeve.
Vanderburg dodaje da su i ranije potvrđeni kandidati ponekad preispitani, ali da je ova detekcija po snazi i obliku signala neobično čista — iz čega proizilazi optimističan, ali oprezan ton istraživača. „Da smo je posmatrali četiri godine, ovo bi bio 'Earth 2.0' bez sumnje,“ kaže on.
Zaključak: HD 137010 b je intrigantna i potencijalno važna detekcija, ali za sada ostaje neizvesna — moguće „blaga“ Zemlje ili artefakt podataka. Dalja posmatranja i buduće opservatorije odlučiće da li je reč o pravom svetu ili o prevari signala.
Pomozite nam da budemo bolji.
