Izveštaj CRCEA i Global Energy Monitora pokazuje da je Kina 2025. pustila у rad više od 50 jedinica od po 1 GW i ukupno 78 GW novih kapaciteta na ugalj, uprkos rekordnoj instalaciji 315 GW solarnih i 119 GW vetrokapaciteta. Talasi dozvola nakon prekida napajanja 2021–22. podstakli su izgradnju, a početa je gradnja još 83 GW. Stručnjaci upozoravaju da višak ugaljnih kapaciteta može usporiti prelaz na čistu energiju i traže ubrzano gašenje starih elektrana te obavezu smanjenja emisija u periodu 2025–2030.
Zašto Kina gradi toliko termoelektrana na ugalj usred rekordne ekspanzije vetra i sunca
A power plant is seen from a train from Beijing to Shenyang in northwestern China on Jan. 3, 2026. (AP Photo/Ng Han Guan)
PEKING — Iako je Kina 2025. zabeležila rekordni porast kapaciteta iz solarne i vetroenergije, zemlja je iste godine pustila u rad znatno više termoelektrana na ugalj nego u prethodnim godinama, što podiže pitanja o njenoj sposobnosti da smanji emisije i ograniči klimatske promene.
Prema zajedničkom izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Centre for Research on Energy and Clean Air) i Global Energy Monitora, prošle godine je pušteno у rad više od 50 velikih ugaljnih jedinica — pojedinačnih kotlova i turbina kapaciteta 1 GW i više — dok je u prethodnoj dekadi godišnji broj takvih jedinica bio ispod 20. Ukupno je Kina dodala 78 GW novog kapaciteta termoelektrana na ugalj.
Šta se dogodilo u 2025.?
Kina je 2025. instalirala i 315 GW solarnih i 119 GW vetroelektričnih kapaciteta, pa je udeo uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije blago pao — za oko 1% — jer su obnovljivi izvori pokrili sav rast tražnje. Ipak, broj novih ugaljnih kapaciteta iznenađuje po svojoj veličini.
Zašto se grade nove termoelektrane?
Odgovor je višeslojan: Kina je i dalje u fazi ekonomskog razvoja koja zahteva veliku potrošnju energije — rast životnog standarda znači više klima-uređaja i kućnih aparata, a industrija i razvoj veštačke inteligencije povećavaju potrošnju električne energije. Takođe, prekidi u snabdevanju 2021. i 2022. (delom izazvani sušom koja je smanjila hidrokapacitet) podstakli su zabrinutost za energetsku bezbednost.
Vladini signali iz 2022–23. da su poželjni dodatni kapaciteti na ugalj doveli su do talasa prijava i izdavanja dozvola. Kako je često isticano u izveštaju, jednom kada se dozvole izdaju, projekte je teško zaustaviti — prema podacima, prošle godine je započeta izgradnja oko 83 GW novih ugaljnih kapaciteta, što ukazuje na moguć nastavak rasta.
„Razmere izgradnje su zapanjujuće,“ rekla je Christine Shearer iz Global Energy Monitora. „Samo 2025. Kina je pustila više kapaciteta na ugalj nego što je Indija uradila tokom cele prethodne decenije.“
Rizici i preporuke
Glavni rizik je da višak kapaciteta na ugalj „zaključa“ energetsku infrastrukturu: politički i finansijski pritisci mogu držati te elektrane u pogonu dugo vremena i smanjiti prostor za brži prelaz na čiste izvore. Analitičari izveštaja pozivaju Kinu da ubrza penzionisanje zastarelih i neefikasnih termoelektrana i da u narednom petogodišnjem planu osigura da emisije u energetskom sektoru ne rastu u periodu 2025–2030.
U praktičnom smislu, ključ će biti da li će ugalj biti korišćen isključivo kao rezervni i balansirajući izvor, a ne kao bazna proizvodnja.
U izradi priloga učestvovala je i video novinarka Associated Pressa Olivia Zhang. Associated Press ostaje odgovoran za sadržaj, uz podršku privatnih fondacija navedenih na AP.org.
Pomozite nam da budemo bolji.
