Grenland je zabeležio najtopliji januar sa prosekom od +0,2°C, dok se ostrvo zagreva oko četiri puta brže od svetskog proseka. Toplija klima smanjuje morski led, otežava transport i turističke ture, ali menja i uslove u ribarstvu (23% BDP-a u 2023.). Istovremeno, topljenje leda može olakšati pristup strateškim mineralima — 25 od 34 kritična minerala prema studiji iz 2023. — što otvara novu dimenziju ekonomskih i političkih izazova.
Grenland Zabeležio Najtopliji Januar Ikada — Klimatske Promene Preoblikuju Ribarstvo, Turizam i Rudarstvo
A man looks at floating ice at the old harbour of Nuuk, Greenland, January 29, 2026. REUTERS/Stoyan Nenov
NUUK — Grenland je zabeležio najtopliji januar u istoriji, sa prosečnom temperaturom od +0,2°C (32,4°F), što je znatno iznad istorijskog januarskog proseka od -7,7°C za period 1991–2020, saopštava Danski meteorološki institut.
Prema Jacobu Hoyeru, rukovodiocu Nacionalnog centra za klimatska istraživanja pri Danskom meteorološkom institutu, podaci pokazuju da se Grenland zagreva otprilike četiri puta brže od svetskog proseka, što već ima posledice po prirodne uslove i lokalnu ekonomiju.
„Klimatske promene su na Grenlandu već jasno vidljive,“
navodi Hoyer i objašnjava da toplije zime znače manju količinu i kraće južno širenje morskog leda, kao i tanji led gde on opstane — što otežava njegovu upotrebu za transport i komunikaciju duž obale.
Takve promene utiču i na glavnu privrednu granu Grenlanda: ribarstvo. Ulov, pretežno škampi, haloč i bakalar, predstavlja najveći izvoz i činilo je 23% BDP-a 2023., dok industrija obezbeđuje oko 15% radnih mesta, navodi Statistics Greenland. Zagrejavanje okeana može promeniti ekosistem i raspodelu ribljih vrsta, što nosi rizike i prilike za lokalne ribare.
U isto vreme, topljenje leda i povoljniji uslovi za plovidbu mogu otvoriti pristup strateškim mineralnim resursima. Danska studija iz 2023. pokazala je da je na Grenlandu otkriveno 25 od 34 minerala koje Evropska komisija smatra kritičnim. Tradicionalne prepreke — birokratija, surovi uslovi i protivljenje domorodačkih zajednica — do sada su ograničavale rudarstvo, ali toplija klima može smanjiti troškove vađenja i transporta, povećavajući privlačnost takvih projekata.
Međutim, promene već utiču i na turizam: Casper Moller, vlasnik lokalne turističke agencije, kaže da nedostatak snega i leda otežava ture na snežnim motornim sanjkama i skijama. „Tako da trenutno samo držimo palčeve i nadamo se da će uskoro pasti više snega,“ navodi Moller.
Geopolitiku oko Grenlanda dodatno komplikuju interesi velikih sila: nekadašnje istupe američkog predsednika Donalda Trumpa o potrebi da SAD „poseduju“ Grenland pomogle su da se pitanje bezbednosti i pristupa resursima nađe u fokusu međunarodne pažnje. Strateški mineralni resursi i promena plovnih puteva u Arktiku mogu povećati konkurenciju za uticaj nad ovim područjem.
Sledeći koraci i neizvesnosti: Naučnici upozoravaju da iako neki sektori mogu profitirati, brzina i obim promena stvaraju velike ekološke, društvene i političke rizike. Potrebna su dodatna istraživanja i dijalog sa lokalnim zajednicama kako bi se prilike iskoristile na održiv i pravičan način.
Izveštavanje: Fedja Grulovic u Nuuk; dopuna: Tom Little u Kopenhagenu i Johan Ahlander u Stokholmu; uređivanje: Ros Russell (Reuters).
Pomozite nam da budemo bolji.
