Studija u The Lancet procenjuje da trenutni rezovi međunarodne pomoći mogu izazvati najmanje 9,4 miliona dodatnih smrti do 2030, uključujući oko 2,5 miliona dece mlađe od 5 godina. Istraživanje ISGlobal‑a, zasnovano na podacima iz 93 zemlje, pokazuje da bi dublji rezovi mogli podići broj na 22,6 miliona. Autori podsećaju da je razvojna pomoć u poslednje dve decenije bila ključna za velike padove smrtnosti od bolesti kao što su HIV i malarija.
Studija u The Lancet Upozorava: Rezovi Globalne Pomoći Mogu Dovesti Do 9,4 Miliona Dodatnih Smrti Do 2030.
A USAID wheat sack lies outside a shelter in Mekele, Ethiopia, on March 20, 2025. - Ximena Berrazas/Middle East Images/AFP/Getty Images
Prošlo je godinu dana od početka razgradnje strukture USAID‑a pod prethodnom američkom administracijom, a nova studija u časopisu The Lancet upozorava na razorne posledice globalnih rezova pomoći. Istraživači iz Barselonskog instituta za globalno zdravlje (ISGlobal) modelirali su kako bi smanjenje međunarodne razvojne i humanitarne pomoći moglo da utiče na smrtnost u državama sa niskim i srednjim prihodima.
Glavni nalazi
Prema modelu istraživanja: ako trenutni trend smanjenja pomoći potraje, do 2030. bi moglo doći do najmanje 9,4 miliona dodatnih smrti; među njima je oko 2,5 miliona dece mlađe od pet godina. U najgorem scenariju, ukoliko se rezovi prodube, broj dodatnih smrti mogao bi da poraste do 22,6 miliona do kraja decenije.
A black plastic shroud covers the signage of the former offices of the US Agency for International Development (USAID) in Washington D.C., on April 24, 2025. - Jonathan Ernst/Reuters
Metodologija i obim studije
Studiju su sproveli naučnici iz ISGlobal‑a, uz finansijsku podršku španske vlade i Rockefellerove fondacije. Model je koristio podatke iz 93 zemlje sa niskim i srednjim prihodima koje primaju međunarodnu razvojnu pomoć i upoređivao dve situacije: nastavak pomoći na nivou iz 2023. i scenarije sa prosečnim rezovima zabeleženim u poslednjem periodu.
Šta je aid postigao do sada
Autori napominju da je razvojna pomoć bila ključna za poboljšanja zdravstvenih ishoda tokom poslednje dve decenije. Između 2002. i 2021. globalna pomoć je povezana sa smanjenjem smrtnosti dece mlađe od pet godina za približno 39%. Takođe su zabeleženi padovi mortaliteta od glavnih prenosivih bolesti: oko 70% za HIV/AIDS i 56% za malariju, dok su smrtni slučajevi povezani sa nutritivnim deficitima smanjeni za 56%.
The clinic of Larga, Afghanistan, sits empty in August 2025 since its closure due to US funding cuts, which has left locals in the remote village cut off from health services. - Elise Blanchard/Getty Images
Reakcije i politički kontekst
Studija izlazi nakon što su Sjedinjene Države započele velike promene u pristupu međunarodnoj pomoći, uključujući reorganizaciju USAID‑a i pravljenje novih bilateralnih aranžmana sa nekim zemljama (npr. Kenija, Ruanda, Nigerija). Zvaničnici američke administracije kritikovali su model i naveli potrebu za „novim pristupom“ koji navodno smanjuje zavisnost i povećava efikasnost. Kritičari, uključujući istraživače i humanitarne stručnjake, upozoravaju da smanjenje sredstava već utiče na živote i sisteme koji spašavaju živote.
„Razvojna pomoć je među najefikasnijim intervencijama u globalnom zdravstvu koje su dostupne. Povlačenje te podrške sada bi se direktno prevelo u milione preventabilnih smrti,“ rekao je Davide Rasella, koordinator studije.
Procene drugih istraživanja i neposredni efekti
Center for Global Development je u zasebnoj analizi naveo da su rezovi USAID‑a mogli da znače 500.000–1.000.000 izgubljenih života tokom 2025. u odnosu na ranije godine, kao i da smanjene buduće obaveze mogu da dovedu do 670.000–1.600.000 izgubljenih života godišnje. Humanitarni radnici izveštavaju da su neke zdravstvene klinike već zatvorene i da to otežava prikupljanje podataka o mortalitetu.
Community health council members sit in front of the clinic of Larga, in Muqur district of Ghazni province, Afghanistan, which closed due to US funding cuts at the end of January 2025. - Elise Blanchard/Getty Images
Druge posledice i prilagođavanja
Organizacije i države primorane su da preraspodeljuju ograničena sredstva—na primer, smanjujući ulaganja u obrazovanje da bi platili hranu ili hitne zdravstvene intervencije. Refugees International upozorava da kratkoročne strategije preživljavanja (prodaja imovine, zaduživanje, izvlačenje dece iz škole) mogu stvoriti dugoročne socijalno‑ekonomske štete i povećati buduću zavisnost od pomoći.
Zaključak
Studija u The Lancet predstavlja snažno upozorenje: održavanje ili povećanje međunarodne pomoći ostaje ključno za očuvanje prethodno stečenih zdravstvenih dobitaka i za sprečavanje stotina hiljada do miliona dodatnih smrtnosti širom sveta. Preporuka autora i nezavisnih stručnjaka je da donosioci odluka pažljivo procene ljudsku cenu budžetskih rezova i razmotre hitne mehanizme za ublažavanje posledica.
Pomozite nam da budemo bolji.
