Istraživanje obuhvata podatke iz 130 zemalja i pokazuje da porast temperature od 1,8 °F (≈1 °C) može povećati stopu siromaštva do 1,18 procentnih poena. To odgovara dodatnih 62,3–98,7 miliona ljudi koji bi do 2030. mogli živeti u siromaštvu u odnosu na scenario bez klimatskih promena. Autori ističu da su siromaštvo i nejednakost usko povezani i da rezultat treba da usmeri politike ublažavanja i prilagođavanja, posebno u zemljama u razvoju.
Studija: Zagrijavanje Bi Moglo Gurnuti 62–99 Miliona Ljudi U Siromaštvo Do 2030 — Siromaštvo I Nejednakost Su Usko Povezani
Photo Credit: iStock
Istraživanje koje je obuhvatilo podatke iz 130 zemalja ukazuje na to da rast prosečnih temperatura već ima merljive ekonomske posledice — i da one posebno pogađaju najsiromašnije. Autori upozoravaju da, ukoliko se zagrevanje nastavi, milioni ljudi bi mogli pasti ispod praga siromaštva do 2030. godine.
Ključni nalazi
Analiza pokazuje da porast temperature od 1,8 °F (≈1 °C) odgovara povećanju siromaštva do 1,18 procentnih poena. Prema istraživačima, to bi značilo dodatnih 62,3–98,7 miliona ljudi u siromaštvu do 2030. u poređenju sa scenarijem bez klimatskih promena.
Zašto se to dešava
Autori objašnjavaju da viša temperatura utiče na ekonomsku aktivnost, poljoprivredu, zdravlje radnika i troškove života (npr. rast premija osiguranja nakon ekstremnih vremenskih događaja). Posebno su ugrožene zemlje u razvoju, gde su kapaciteti za prilagođavanje i socijalna zaštita često ograničeni.
Veza sa nejednakostima
Istraživanje takođe analizira uticaj klimatskih promena na raspodelu prihoda i nejednakost. Autori naglašavaju da su „siromaštvo i nejednakost usko povezani“ i izveštavaju da podaci ukazuju na tendenciju da bogatije zemlje pokazuju manje porasta nejednakosti pri nižim temperaturama — što može imati važne implikacije za javne politike.
Uzroci zagrevanja
Agencije kao što je NASA ističu da današnje brzo globalno zagrevanje ne može biti objašnjeno aktivnošću Sunca, već da glavnu ulogu igraju ljudski faktori — pre svega emisije ugljen-dioksida, metana, azotnih oksida i hlorofluorougljenika, pri čemu nafta, gas i ugalj čine veliki deo emisija.
Šta to znači za politiku
Autori poručuju da rezultati treba da informišu politike ublažavanja i prilagođavanja: ciljane mere za zemlje u razvoju, ulaganja u otpornost poljoprivrede, zaštitu radnika od ekstremnih vrućina i širenje socijalnih mreža mogu smanjiti rizik da milioni ljudi upadnu u siromaštvo.
„Ove procene ukazuju na značajan rizik porasta globalnog siromaštva usled klimatskih promena ako se ne preduzmu hitne mere,“ navode autori studije.
Studija je relevantna i za čitaoce u Srbiji jer klimatske promene utiču na lokalnu poljoprivredu, troškove života i ranjive grupe, pa će oblikovanje nacionalnih i regionalnih politika za prilagođavanje imati direktne posledice za domaće stanovništvo.
Pomozite nam da budemo bolji.
