Norveška bezbednosna služba PST upozorava na očekivano povećanje ruskih obaveštajnih aktivnosti u 2026. godine, naročito u arktičkom kopnenom pojasu i na Svalbardu. Postoji povećan rizik od sabotaže energetskih i logističkih objekata, kao i od sajber-napada. PST posebno ističe pokušaje regrutovanja ukrajinskih izbeglica (oko 100.000 u Norveškoj) kao bezbednosni izazov.
PST Upozorava: Pojačana Ruska Špijunaža na Arktiku i Povećan Rizik Sabotaže u Norveškoj
Prime Minister of Norway Jonas Gahr Store at the annual Arctic Frontiers conference in Tromso, Norway, February 4, 2026. NTB/via REUTERS
Norveška domaća bezbednosna služba PST izdala je ozbiljno upozorenje da se u 2026. očekuje pojačana aktivnost ruskih obaveštajnih službi u Norveškoj, s posebnim fokusom na kopneni Arktik i arhipelag Svalbard. U izveštaju o proceni pretnji PST takođe ističe rastući rizik od sabotaže, naročito na infrastrukturu povezanu sa podrškom Ukrajini i strateškim civilnim objektima.
PST: "Očekujemo da će ruske obaveštajne službe povećati svoju aktivnost u Norveškoj u 2026. godini, s kontinuiranim fokusom na vojne ciljeve i vojne vežbe saveznika, podršku Norveške Ukrajini i operacije na Visokom Severu i u arktičkom regionu."
Norveška, članica NATO i jedan od glavnih evropskih snabdevača gasom putem gasovoda, sve više brine da bi Rusija mogla da cilja energetsku i drugu ključnu infrastrukturu — fizički ili putem sajber-napada. PST navodi da su najsevernije pokrajine i Svalbard "posebno izloženi" obaveštajnim i uticajnim aktivnostima.
Arktičke aktivnosti i vojne pretnje
Kao država koja deli arktičku granicu sa Rusijom, Norveška pomno prati ruske vojne aktivnosti u Severnom okeanu i na poluostrvu Kola, gde je baza Ruske Severne Flote i gde se nalazi otprilike dve trećine ruske sposobnosti za drugi udar (mogućnost uzvraćanja nuklearnim napadom).
PST naglašava da Rusija verovatno nastavlja nadzor duž krševite norveške obale i mapiranje kritične infrastrukture koristeći civilna plovila, što otežava razlikovanje između civilnih i obaveštajnih aktivnosti.
Sajber-pretnje i incidenti
Prošlog avgusta PST je pripisao sajber-napad na upravljanje brane hidroelektrane hakerima povezanim sa Rusijom, navodeći to kao primer sve opasnije hibridne pretnje. Ruska ambasada u Oslu odbacila je optužbe kao "neosnovane i politički motivisane"; PST je ponovio upozorenje na moguće daljnje sajber i sabotažne napade.
Regrutovanje i ranjive grupe
PST posebno upozorava na pokušaje ruskih službi da regrutuju ukrajinske izbeglice u Norveškoj radi prikupljanja obaveštajnih podataka ili izvođenja sabotaže. Izbeglice koje imaju porodicu ili imovinu u ruski okupiranim delovima Ukrajine smatraju se naročito ranjivima na pritisak i prinudu. U Norveškoj trenutno boravi oko 100.000 ukrajinskih izbeglica, što PST opisuje kao "veliki izazov" za bezbednosne službe.
Mogući ciljevi i implikacije
PST navodi da su najverovatniji ciljevi imovina i logistička infrastruktura povezani sa podrškom Ukrajini, ali da i civilna infrastruktura (energetski objekti, transportni čvorovi, logistički centri) može biti ugrožena. To ima značajne implikacije za energetsku bezbednost Evrope, jer bi prekidi ili sabotaže mogli da utiču i na snabdevanje gasom.
Zaključno, PST poziva na pojačanu budnost, jačanje zaštite kritične infrastrukture i pažljiv rad sa ranjivim grupama kako bi se smanjio rizik od regrutovanja i prinude.
Pomozite nam da budemo bolji.
