Meditacija ne samo da umiruje, već može i duboko preoblikovati moždanu dinamiku — istraživanje sa 12 iskusnih monaha (MEG i mašinsko učenje) pokazuje da različite tehnike dovode do različitih moždanih stanja. Samatha pojačava fokus i stabilnost, dok Vipassana približava mozak stanju "kritičnosti" — optimalnoj ravnoteži između haosa i reda. Autori takođe upozoravaju na moguće negativne efekte kod pojedinih praktikanta; potrebna su dalja istraživanja.
Kako meditacija menja mozak: studija pokazuje put ka „kritičnosti“ i moguće rizike
Meditation Can Reshape Your Brain Activity, Study Reveals
Meditacija može umiriti um, ali nova studija pokazuje da ona može i duboko preoblikovati moždanu dinamiku — povećavajući neuronske veze i pomerajući mozak prema stanju koje naučnici nazivaju „kritičnost“, optimalnoj ravnoteži između haosa i reda.
O istraživanju
Istraživanje, koje je vodila neurofiziologinja Annalisa Pascarella (Italijanski nacionalni istraživački savet) uz međunarodnu saradnju, koristilo je visokorezolutne MEG snimke i metode mašinskog učenja da analizira kako različite meditativne tehnike utiču na moždanu aktivnost. U studiji je učestvovalo 12 profesionalnih monaha iz manastira Santacittarama kod Rima, sa prosekom od preko 15.000 sati meditacije. Svi su muškarci, starosti od 25 do 58 godina, iz tradicije Thai Forest (Theravada).
Tehnike koje su proučavane
Analizirane su dve prakse:
Brain activity comparisons across different meditative methods and during rest, showing the spectral power (red to yellow) of different frequency bands, and features associated with neural complexity and criticality (in blue, violet, green). (Pascarella et al.,Neuroscience ofConsciousness, 2025)
- Samatha — koncentrativna meditacija koja usmerava pažnju na jedan objekat (npr. disanje) da bi se postigla unutrašnja stabilnost i fokus.
- Vipassana — otvorena, uviđajna meditacija koja podstiče prihvatanje senzacija, emocija i misli bez selektivnog prosuđivanja.
„Kod Samathe sužavate polje pažnje, pomalo kao da sužavate snop baterijske lampe; kod Vipassane, naprotiv, širite taj snop,“ kaže Karim Jerbi, vodeći autor studije.
Glavni nalazi
Analiza MEG signala pokazala je razliku između efekata dve tehnike:
- Samatha je dovodila do fokusiranijeg i stabilnijeg moždanog stanja pogodnog za duboku koncentraciju i aktivaciju senzorskih mreža.
- Vipassana je više približavala moždanu dinamiku tzv. kritičnosti — stanju u kojem neuronske mreže nisu ni previše haotične, niti previše rigidne, što omogućava bolju fleksibilnost i prenos informacija.
Istraživači su takođe zabeležili neočekivano smanjenje gama oscilacija u ovom uzorku, što može ukazivati na pojačan unutrašnji fokus i smanjeno procesuiranje spoljašnjih stimulusa. Ranije studije su ponekad pokazivale povećanje gama aktivnosti; autori objašnjavaju da su korišćene napredne metode obrade signala koje preciznije izdvajaju relevantne obrasce.
Još jedna zapažena pojava: iskusniji praktikanti su imali manje razlike između stanja meditacije i odmora, što sugeriše da se meditativne dinamikе mogu ukoreniti u svakodnevnu moždanu aktivnost.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Mogući negativni efekti
Autori i ranija istraživanja upozoravaju da meditacija nije bez rizika: neki praktikanti prijavljuju pogoršanje anksioznosti, depresivne simptome, pa čak i psihotične epizode ili osećaj straha. Ti negativni efekti su često nedovoljno prijavljeni i zahtevaju dalje sistematsko istraživanje i praćenje.
Zaključak
Studija, objavljena u časopisu Neuroscience of Consciousness, pruža preciznije uvide u to kako različite meditativne prakse menjaju moždanu dinamiku i potencijalno vode ka optimalnoj ravnoteži funkcije mozga. Ipak, potrebno je više istraživanja na većim, raznovrsnijim uzorcima kako bi se razjasnili dugoročni efekti i rizici.
Važno: Meditacija može imati značajne koristi, ali i neželjene posledice za neke ljude — preporučuje se oprez, vođeni pristup i stručni nadzor kada je potrebno.
Pomozite nam da budemo bolji.
