Promene klime u Arktiku dovode do izostanka morskog leda u jugozapadnom Grenlandu, što otežava tradicionalni lov na foke i smanjuje prihode lokalnih lovaca. Nedostatak snega i leda primorao je vlasti da odlože zimski lov na musk oksa, dok kraća sezona sankanja ugrožava turizam i zdravlje sankarskih pasa. Neki se prilagođavaju — od letnjeg lova do stavljanja točkova na sanke — ali dugoročne posledice ostaju ozbiljne.
Topljenje Grenlanda Ugrožava Tradicionalni Život: Lov, Turizam i Psi Sankari Na Ispitu Klimatskih Promena
Musher Nukaaraq Lennert Olsen rides with his sled dogs near the 'dog town' of Sisimiut, Greenland (Ina FASSBENDER)(Ina FASSBENDER/AFP/AFP)
Stojeći u čamcu s dalekozorom, lovac Malik Kleist skenira horizont u potrazi za fokama. Ovog februara more u jugozapadnom Grenlandu još nije zaledilo, što direktno ugrožava tradicionalne načine života i prihode lokalne zajednice.
Led, foke i lov
Arktik je na prvoj liniji globalnog zagrevanja: od 1979. region se zagreva približno četiri puta brže od ostatka planete, pokazuje studija objavljena 2022. u časopisu Nature. Posledica je povlačenje morskog leda — ključnog staništa za foke, koje ga koriste za rađanje, odmor i zaštitu.
„Obično su foke na ledu ili u mirnijim vodama. Ali danas smo morali da plovimo sve do fjordova da bismo ih pronašli“, kaže 37-godišnji Kleist za AFP. Bez zaleđenog mora, lovci iz Sisimiuta moraju satima ploviti duž krševite obale i ulaziti u fjordove — ponekad u uslovima koje čine izlazak na otvoreno more opasnim zbog jakog vetra i velikih talasa.
Finansijski udarci za lokalne lovce
Zbog nedostatka snega i leda, vlada je morala da odloži godišnji zimski lov na musk oksa koji je trebalo da počne 31. januara. Transport velikih životinja iz područja oko Kangerlussuqa (oko 165 km udaljenog) nije bio moguć bez čvrstog snežnog zaleđa i lednih površina. To je direktno smanjilo prihode nekih lovaca u Sisimiutu, koji zimu preživljavaju prodajom mesa i krzna.
„U ovo doba godine nema mnogo čega za loviti. Zato računamo na meso i kožu musk oksa“, objašnjava Kleist. Svaki deo životinje obično se koristi ili prodaje, pa izostanak zimskog lova udara na porodične budžete.
Sankarske ture, turizam i zdravlje pasa
Kraća i nestabilna zimska sezona utiče i na turistički sektor. Ture sa sankama postaju sve nepredvidljivije: staze su neravne zbog višestrukih smrzavanja i otapanja, a na mestima bez dovoljno snega sankari moraju ručno gurati sanke preko stenovitih delova tundre.
Psi sankari su posebno pogođeni — navikli su da gase žeđ grickajući sneg, a bez padavina dehidriraju. Mushers moraju prilagoditi negu i racioniranje vode, a mnogi su bili primorani i da smanje čopore jer održavanje pasa postaje neisplativo dok se sezona sanka skratila na samo dva meseca, navodi Emilie Andersen-Ranberg sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Prilagođavanje i budući koraci
Neki se prilagođavaju inovacijama: 72-godišnja Johanne Bech planira da stavi točkove na sanke kako bi nastavila ture i tokom toplijeg dela godine. Rešenja poput letnjih tura na točkovima dobijaju na popularnosti jer se "prozori sa snegom sve više sužavaju".
Podaci pokazuju da se u poslednjih 20 godina broj sankarskih pasa u regionu prepolovio — sa oko 25.000 na 13.000 (Univerzitet Grenlanda, 2024). I dok neki ostaju optimistični da će se uslovi vratiti, mnogi lovci i vodiči već osećaju dugoročne ekonomske i kulturne posledice.
Zaključak: Klimatske promene ne utiču samo na prirodne ekosisteme Grenlanda već i na društvenu i ekonomsku strukturu lokalnih zajednica — od izvora hrane i prihoda do tradicionalnih zanimanja i turizma.
Pomozite nam da budemo bolji.
