Nova studija u Nature Astronomy pokazuje da je Jupiter malo manji i znatno više spljošten nego što su raniji modeli sugerisali — radijus je ~12 km manji od pola do pola i ~4 km manji na ekvatoru. Podaci sonde Juno otkrivaju hladniju, metalima bogatiju i prostoreno neuniformnu atmosferu (više vodene pare oko ekvatora), što objašnjava protivrečna merenja Galilea i misija Voyager/Pioneer i menja naš pogled na formiranje Sunčevog sistema.
Novo istraživanje Menja Znanja o Jupiteru: Manji Radijus i Veće Spljoštenje Otkrivaju Novi Detalje
An image of Jupiter in space, a gas planet with stripes of brown, white, red, and orange - Alones/Shutterstock
Jupiter, najveća planeta Sunčevog sistema, prema novim podacima izgleda drugačije nego što su dosadašnje knjige i modeli prikazivali. Najnovija studija objavljena u Nature Astronomy zasnovana na merenjima sonde Juno pokazuje da je Jupiter blago manji, znatno više spljošten i sa drugačijom raspodelom temperature i hemijskog sastava atmosfere nego što se ranije verovalo.
Ključni nalazi
Manji radijus: Radijus planete je približno 12 km manji od severnog do južnog pola i oko 4 km manji na ekvatoru u poređenju sa starijim procenama.
Veće spljoštenje (oblata): Jupiterska ekvatorijalna izbočina je izraženija nego što su raniji podaci sugerisali.
3D rendering of a NASA space probe orbiting Jupiter - Thibault Renard/Getty Images
Hladnija i metalima bogatija atmosfera: Novi temperaturni profili ukazuju na opštu hladniju atmosferu u poređenju sa modelima, uz veću koncentraciju teških elemenata u nekim slojevima.
Kako su došli do ovih rezultata?
Prethodni modeli Jupitera delimično su se oslanjali na radio-okultacione podatke prikupljene pre nekoliko decenija tokom misija Pioneer i Voyager, kao i na merenja sonde Galileo koja je 1995. prodrla u Jupiterovu atmosferu. Juno, koja je u orbiti od 2016. godine, posmatrala je planetu iz drugačije konfiguracije — produžene orbite iza planete iz perspektive Zemlje — i zabeležila slabljenje i izobličenje radio-signala usled interakcije sa Jupiterom.
Tim Juno misije je modelovao ta izobličenja i signale kako bi izradio precizniju mapu veličine, oblika i temperaturnih profila planete. Ključna greška prethodnih procena bila je nedovoljno uzimanje u obzir jakih struja vetrova i prostorne neuniformnosti atmosfere, koje su uticale na rezultate radio-merenja.
A pictorial representation of the planets in the Solar System side by side - buradaki/Shutterstock
Rešavanje ranijih protivrečnosti
Pre Juno nalaza postojala su neslaganja između podataka Galilea (koji je registrovao topliju i siromašniju atmosferu po pitanju elemenata) i podataka Voyager/Pioneer (hladnija i elementima bogatija atmosfera). Juno pokazuje da je atmosfera neuniformna: postoje topliji, vlažniji regioni i suvlji, hladniji regioni. Većina vodene pare koncentrisana je oko ekvatora, pa je moguće da je Galileo jednostavno ušao u relativno suvo mesto, što objašnjava razliku u zabeleženim podacima.
Zašto je ovo važno?
Preciznije mere oblika, veličine i sastava Jupitera pomažu naučnicima da bolje razumeju starost i formiranje planete, a time i rane faze nastanka Sunčevog sistema. Pošto se smatra da je Jupiter jedna od najstarijih planeta u sistemu, njegovo detaljno proučavanje može baciti novo svetlo na procese koji su doveli do formiranja planeta i, posredno, uslova koji su omogućili pojavu života na Zemlji.
Zaključak: Nalazi Juno misije zahtevaju ažuriranje nekih modela i udžbeničkih podataka o Jupiteru: planeta je blago manja i više spljoštena nego što smo mislili, a atmosfera je prostoreno neuniformna — hladnija i bogatija metalima nego ranije procene u nekim regionima.
Pomozite nam da budemo bolji.
