Studija objavljena u PNAS pokazuje da su se kljunovi urbanih dark‑eyed junco ptica promenili tokom i neposredno posle COVID‑19 zaključavanja, verovatno zbog manjeg pristupa hrani koju ostavljaju ljudi. Ptice izleđene tokom lockdowna imale su kljunove slične divljim populacijama, dok su kasnije generacije ponovo poprimile pre‑pandemijski oblik. Nalaz naglašava koliko brzo ljudske promene ponašanja mogu uticati na evoluciju i staništa divljih životinja.
Pandemija promenila oblik kljunova gradskih ptica: „Bili smo zaista šokirani“
Photo Credit: iStock
Naučnici su otkrili da je pandemija COVID‑19 uticala i na morfologiju nekih gradskih ptica — promenom ljudskog ponašanja tokom zaključavanja promenio se i oblik kljunova određenih jedinki.
Šta su naučnici proučavali?
Studija objavljena u PNAS analizirala je urbane jedinke vrste known as dark‑eyed junco (Junco hyemalis) koje su se izlegle pre, tokom i nakon COVID‑19 ograničenja. Istraživači sa University of California, Los Angeles (UCLA) uporedili su oblik i veličinu kljunova među generacijama ptica iz istih gradskih staništa.
Glavni nalazi
Rezultati su pokazali da su ptice izleđene tokom i neposredno nakon zaključavanja imale kljunove koji su više podsećali na kljunove lokalnih divljih populacija—tj. bolje prilagođene prirodnoj ishrani. Nasuprot tome, ptice izleđene nekoliko godina nakon popuštanja mera vratile su se karakteristikama zabeleženim pre pandemije.
Bili smo zaista šokirani,
The New York Times i sami autori ukazuju da je verovatni uzrok promena promenjena dostupnost hrane koju ostavljaju ljudi tokom lockdowna: manje otpada i manje hrane “s ruke” značilo je da su pogodovale ptice sa kljunovima prilagođenim iskorišćavanju prirodnih izvora.
Širi kontekst i posledice
Ovo istraživanje je primer kako ljudske aktivnosti mogu brzo da utiču na evoluciju i oblikovanje divljih populacija. National Wildlife Federation navodi da mnoge vrste ubrzano menjaju ponašanje i morfologiju usled ljudskih pritisaka. Faktori poput zagađenja vazduha, promena klime i intenzivne poljoprivrede dodatno pritiskaju staništa i biodiverzitet.
Prema podacima University of Oxford, gotovo 90% životinjskih vrsta moglo bi izgubiti deo svog staništa zbog poljoprivrede do 2050. godine. Takođe, BBC ukazuje da ljudska hrana može činiti i do 30% ishrane crnog medveda, a EPA navodi da je hrana činila oko 24% komunalnog čvrstog otpada u SAD 2019. — što pokazuje koliko je lako ljudskoj hrani da dospe u divlje ekosisteme.
Šta pojedinci mogu da urade?
Autori i ekolozi preporučuju smanjenje otpada koji odlazi na deponije, kompostiranje i bolje upravljanje hranom u gradovima kao korake koji mogu da umanje neželjene posledice po divlje životinje. Smanjenje zagađenja i prelazak na energetski efikasne uređaje i manje zagađujući prevoz takođe doprinose očuvanju staništa.
Ova studija podseća nas da čak i privremene promene u ljudskom ponašanju mogu imati neočekivane i brze efekte na prirodu — i da razumevanje tih efekata može pomoći u kreiranju boljih politika za suživot ljudi i divljih vrsta.
Pomozite nam da budemo bolji.
