Trump je opozvao nalaz da je CO2 opasan za zdravlje — odluka izaziva debatе. CO2 u ekstremnim lokalnim koncentracijama može biti smrtonosan (npr. Nyos 1986.), ali atmosferske koncentracije danas nisu direktno toksične. Povećanje CO2 doprinosi "zelenjenju" i većim prinosima, ali ti benefiti imaju ograničenja i ne poništavaju sve rizike klimatskih promena.
Trump Poništio Nalaz da Je CO2 Opasan — Šta Kažu Nauka i Dokazi?
All sorts of things are poisonous when concentrated but harmless when dilute - Greg Baker/AFP
Donald Trump je opozvao zvaničnu ocenu prema kojoj je ugljen-dioksid (CO2) opasan za ljudsko zdravlje, čime je doveden u pitanje pravni tretman CO2 kao zagađivača u okviru američke federalne regulative. Odluka je izazvala žestoke reakcije: jedni je nazivaju povratkom "zdravom razumu", dok drugi upozoravaju na politički motivisan zaokret sa mogućim dugoročnim posledicama za javno zdravlje i klimu. Šta pokazuju podaci i naučna literatura?
Šta je „endangerment finding”?
„Endangerment finding” iz 2009. godine, donet pod administracijom Baracka Obame, nije tvrdio da je CO2 direktno otrovan u uobičajenim koncentracijama. Umesto toga, EPA je zaključila da povećanje CO2 doprinosi globalnom zagrevanju, koje posredno može povećati rizike po zdravlje — preko porasta nivoa mora, jačih toplotnih talasa, intenzivnijih padavina i drugih posledica.
The US government will no longer recognise that greenhouse gases harm public health and welfare - Anna Moneymaker/Getty Images
Pojedinačni incidenti i prosečne koncentracije
Postoje ekstremni lokalni događaji u kojima je CO2 bio smrtonosan: primer je limnička erupcija na jezeru Nyos u Kamerunu 1986. godine, kada je oslobođeno ~200.000 tona CO2 i ugušeno oko 1.746 ljudi i više hiljada stoke. Međutim, prosečna atmosferska koncentracija CO2 danas iznosi približno 0,04% (0,0004 u frakciji), što je mnogo niže od opasnih lokalnih koncentracija i nije direktno toksično za opštu populaciju.
Rizici od toplote naspram koristi od "zelenjenja"
Argumenti za i protiv tretmana CO2 kao "opasnosti" oslanjaju se na procenu budućih rizika i koristi. Statistike pokazuju da globalno više ljudi umire zbog hladnoće nego od vrućine (procene kažu da je broj smrtnih slučajeva povezanih s hladnoćom znatno veći od onih povezanih s toplotom). Istovremeno, porast koncentracije CO2 dovodi do takozvanog efekta đubriva za biljke — globalnog "zelenjenja" koje je merljivo satelitima i povezano je sa povećanim prinosima kultura i bržim rastom šuma.
Increasing the concentration of carbon dioxide in the air has been beneficial for crop yields - Scott Barbour/Getty Images
Studije, kritike i ograničenja
Neki autori, poput Rossa McKitricka i saradnika, tvrde da globalno zelenjenje i porast prinosa mogu predstavljati značajan neto benefit za čovečanstvo bar do sredine veka, i ukazuju na greške u određenim analizama iz 2017. koje su minimizirale taj efekat. Međutim, važno je istaći naučne rezerve: koristi od CO2 su ograničene faktorima kao što su dostupnost vode, hranljivih materija, promenjeni obrasci padavina, porast bolesti i štetočina, kao i šteta nastala ekstremnim temperaturama. Dakle, CO2-đubrivo nije univerzalno rešenje i njegovi pozitivni efekti ne poništavaju sve negativne posledice klimatskih promena.
Politika, etika i budućnost
Rasprava oko „endangerment finding” ima i naučnu i političku dimenziju. Dok jedni ukazuju na potencijalne koristi i rast prinosa, drugi podsećaju na dugoročne klimatske rizike i preraspodelu troškova i koristi između današnjih i budućih generacija. Zdravstvena i klimatska politika treba da uzme u obzir i neposredne i posredne efekte, naučnu nesigurnost i socijalnu pravdu.
Zaključak: Dok CO2 u koncentracijama koje dominiraju atmosferom danas nije direktno toksičan, njegove klimatske efekte treba procenjivati uravnoteženo — i uz priznanje koristi (npr. globalno zelenljenje) i ozbiljnih rizika koje zagrevanje donosi. Konačne politike zavise od naučne analize, vrednosnih izbora i procene rizika za ranjive zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
