Nova globalna analiza pokazuje da potresi koji nastaju ispod Moho granice postoje širom sveta i nisu retkost. Istraživači sa Stanforda razvili su metodu zasnovanu na obrascima 'zarobljenih' poprečnih talasa koja razlikuje potrese u kori od onih u plaštu. Klasteri su zabeleženi od Alpa do Himalaja, u Istočnoj Africi, zapadnom SAD, Baffinovom zalivu, a neočekivani nalazi uključuju i Beringovo more. Otkriće otvara nove mogućnosti za proučavanje mehanizama dubokih potresa.
'Nemogući' potresi u plaštu otkriveni širom sveta — nova globalna mapa i metoda razotkrivaju skrivene potrese
Continental mantle earthquakes happen around the globe. . | Credit: Axel Wang
Potresi koji nastaju ispod Mohorovičićevog diskontinuiteta (Moho) — granice između krhke kore i podatnijeg plašta — mogu biti mnogo rasprostranjeniji nego što se ranije verovalo. Nova globalna mapa i analiza pokazuju da se takvi 'potresi u plaštu' javljaju u brojnim regionima kontinentalne Zemlje i da mogu imati različite uzroke.
Šta su potresi u plaštu?
Većina potresa ima žarište u kori, čija krhkost omogućava naglo pucanje i oslobađanje energije. Plašt je topliji i viskozniji, pa se dugo smatralo da se tamo događanja više ispoljavaju kao sporije tečenje nego kao nagli lomovi. Ipak, seizmološka zapažanja ukazuju na potrese sa žarištima dubljim od ~35 km, odnosno ispod Moho granice.
Nova metoda i njena prednost
Tim sa Stanford univerziteta, kojeg predvode Simon Klemperer i doktorant Shiqi Wang, razvio je pristup zasnovan na analiziranju specifičnih poprečnih talasa (shear waves) koji se imaju tendenciju da budu 'zarobljeni' u kori ili u plaštu. Obrasci tih talasa za pojedinačne potrese pomažu da se nezavisno proceni da li je događaj nastao iznad ili ispod Moho, bez potrebe za tačnim unapred poznatim podacima o debljini kore na svakoj lokaciji.
Gde su pronađeni?
Metodu su prvo testirali u Tibetu (2021), a u radu objavljenom 5. februara u časopisu Science primenili su je globalno. Istraživači su isključili zone subdukcije (gde se ploče guraju jedna pod drugu i gde su duboki potresi očekivani), fokusirajući se na kontinentalne regione. Glavni klasteri pronađeni su:
- Gusti pojas od Alpa do Himalaja, verovatno povezan sa sudarima i izgradnjom planina.
- Istočna Afrika — region riftinga kontinentalne kore.
- Zapadni deo Sjedinjenih Država.
- Baffinov zaliv u Kanadi.
- Iznenađujuće pronalaske uključuju i oblasti kao što je Beringovo more.
Zašto je ovo važno?
„Verujemo da ovo čvrsto dokazuje da postoje potresi ispod Moho-a u mnogim regionima sveta — nije reč o samo nekim posebnim lokacijama. Verovatno su svuda prisutni,“ rekao je Simon Klemperer za Live Science.
Otkrivanje ovih potresa menja razumevanje unutrašnje dinamike kontinentalne kore i plašta, utiče na modele prenosa napona i termomehaničkih uslova u dubini Zemlje, i otvara mogućnost da se detaljnije prouče mehanizmi koji izazivaju nagle lomove u uslovima za koje se ranije smatralo da su nepovoljni za potrese.
Ograničenja i naredni koraci
Mnogo ovih potresa je suviše duboko da bi se osećali na površini, što otežava njihovo neposredno potvrđivanje bez seizmičkih mreža. Takođe, lokalna varijabilnost dubine Moho znači da precizno određivanje žarišta zahteva dodatne studije. Autori i drugi naučnici sada mogu koristiti mapu kao polaznu tačku za detaljnija istraživanja, bolje određivanje dubina i testiranje hipoteza o mehanizmima nastanka ovih potresa.
Zaključak: Nova metoda i globalna karta pokazuju da potresi u plaštu nisu izuzetak, već su široko rasprostranjeni ispod kontinentalne Zemlje, što predstavlja značajan pomak u seizmologiji i geodinamici.
Pomozite nam da budemo bolji.
