Hrvati na KiM: Od helikoptera na Jarinju do trilateralne vojne saradnje

Tekst podseća na incident od 26. jula 2011. kada su, prema izveštajima, iz oblasti Prištine na administrativni prelaz Jarinje prebačeni pripadnici specijalnih jedinica ROSU i albanski carinici, a za taj transport, kako se tada navodilo, korišćena su dva helikoptera Oružanih snaga Republike Hrvatske. Sletanje helikoptera izazvalo je višemesečnu krizu na severu Kosova i Metohije: lokalno srpsko stanovništvo podiglo je barikade, prelazi Jarinje i Brnjak bili su blokirani, a između severa i centralne Srbije bila su prohodna samo šumska obilazna prečica preko Tresave, Rogozne i Kopaonika.

Pozadina i posledice 2011.

Prema izveštajima zapadnih medija, sa zemlje je na helikoptere otvorena vatra pešadijskim naoružanjem, što je dodatno zaoštrilo situaciju. Incident je ostao u sećanju kao jedan od ključnih momenata koji je produbio nepovjerenje između Beograda i prištinskih vlasti, ali i dodatno aktivirao međunarodne snage prisutne u regionu.

Nova faza: trilateralna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine

Četrnaest godina kasnije, odnosi između Zagreba, Tirane i Prištine dublje su institucionalizovani kroz niz dogovora o odbrambenoj saradnji. U fokusu su zajednička nabavka i koprodukcija oružja, obuka i planirane vojne vežbe — kako je najavio ministar odbrane tzv. Kosova Ejup Maćedonci, prva od planiranih zajedničkih vežbi mogla bi biti održana u Hrvatskoj tokom tekuće godine.

„Razgovarali smo o mogućnostima za zajedničko ulaganje i koproizvodnju u oblasti odbrane — vojne opreme, municije, vozila i drugih sistema naoružanja“, rekao je Maćedonci nakon sastanaka.

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je da Deklaracija o saradnji od 18. marta 2025. „nema apsolutno ničeg spornog“, dok Prištinsko Ministarstvo odbrane ističe da trilaterala predstavlja nastavak strateškog partnerstva i zajedničke vizije za jačanje regionalne bezbednosti.

Reakcija Beograda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je formiranje vojnog saveza Prištine, Tirane i Zagreba kao ozbiljnu bezbednosnu pretnju Srbiji i zatražio objašnjenje za motive i podršku onih koji stoje iza inicijative. Nakon sastanka u Skadru, kolegijum načelnika Generalštaba Vojske Srbije istakao je da se radi o jasnom bezbednosnom izazovu i naglasio potrebu ubrzanog jačanja odbrambenih sposobnosti i održavanja snažnog faktora odvraćanja.

Dosadašnja saradnja i naredni koraci

Veći broj bilateralnih i multilateralnih sporazuma povezuje Hrvatsku i tzv. Kosovo još od 2012. godine: memorandum o saradnji u oblasti obuke oficira i pilota, bilateralni planovi odbrambene saradnje, kao i tehnički sporazumi koji su doveli do obuke desetina kadeta iz tzv. Kosova po hrvatskim programima. Hrvatska učestvuje u misiji KFOR od 2009. i redovno rotira svoje jedinice na terenu.

U najnovijim planovima se pominju zajedničke nabavke oružja iz SAD radi boljih uslova kupovine, kao i industrijska saradnja na razvoju oklopnog vozila nazvanog "Shota", u koju bi bile uključene sve tri strane.

Zaključak

Trilateralna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine ima više dimenzija — od vojne obuke i učešća u KFOR-u do planova za koprodukciju i zajedničke vežbe. Za Beograd to predstavlja značajan bezbednosni izazov, pa će se i u narednom periodu u Srbiji pratiti svaki korak i planirati odgovori u okviru diplomatskih i vojnih kapaciteta. S obzirom na istorijsko nasleđe napetosti u regionu, svaka nova faza saradnje ovih država ima potencijal da utiče na stabilnost Zapadnog Balkana.