Radnička i potrošačka mobilizacija protiv trgovine izraelskom robom širi se Evropom: od pojedinačnih slučajeva kao što je incident u Tesco-u do državnih zabrana u Sloveniji i Španiji. Sindikati, BDS i kooperative pritiskaju za zabrane uvoza iz naselja, dok pro-izraelske organizacije i lobiji pokušavaju da spreče takve mere. Procureli dokumenti i intenzivne lobističke aktivnosti pokazuju da se sukob vodi i na pravnom, i na političkom nivou.
Evropa Pod Pritiskom: Radnici, Kooperative i Države Protiv Izraelske Robe
People hold BDS letters, referring to the Boycott, Divest, Sanction movement, during the National March for Palestine - hands off Gaza, a pro-Palestinian protest calling for the government to 'end the genocide and stop arming Israel', in London, Britain, January 31, 2026 [Jack Taylor/Reuters]
Jednog popodneva krajem avgusta, radnik supermarketa u mirnom irskom primorskom gradu donio je odluku koja je ubrzo izazvala širi društveni i politički odgovor: odbio je da skenira i proda proizvode poreklom iz Izraela. Slike iz Gaze i vest da je u sukobima život izgubilo više od 60.000 Palestinaca pratile su njegov izbor, a Tesco ga je privremeno suspendovao pre nego što je, pod pritiskom javnosti i sindikata, premestio na drugo radno mesto.
Radnik iz Tesc-a i lokalne reakcije
Incident u Newcastleu, County Down, brzo je prerastao u lokalni protest i postao simbol šireg pitanja: da li pojedinačne etičke odluke radnika mogu da prerastu u organizovane radničke akcije koje utiču na lance snabdevanja? Radnik je zatražio anonimnost po savetu sindikata, a slučaj je podstakao raspravu o pravu radnika da odbiju rukovanje robom za koju smatraju da je "moralno kompromitujuća".
"Ne mogu to da nosim na savesti," rekao je radnik. "Ako nas bude dovoljno, neće moći da prodaju izraelske proizvode."
Sindikati, kooperative i istorijski uzor
Sindikalne organizacije u Irskoj, Velikoj Britaniji i Norveškoj usvojile su rezolucije da radnici ne bi trebalo da budu primorani da rukovode izraelskom robom. Potrošačke i radničke kooperative kao što su Co-op UK i italijanska Coop Alleanza 3.0 povukle su određene proizvode iz solidarnosti s pogođenim civilima u Gazi.
Aktivisti često navode istorijski primer iz 1984. godine, kada su radnici Dunnes Stores u Irskoj odbili da rukuju robom iz aparthejdske Južne Afrike — akcija koja je, smatraju, doprinela političkom pritisku i kasnijoj zabrani trgovine sa Južnom Afrikom.
Državne mere i zakonodavni pritisci
Neke evropske države počele su da pretvaraju javni pritisak u zakonodavne poteze. Slovenija je u avgustu 2025. zabranila uvoz proizvoda iz izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj Obali, dok je Španija krajem 2025. donela uredbu koja je stupila na snagu početkom 2026. i zabranjuje uvoz iz nezakonitih naselja. U Holandiji su studentski i javni protesti 2025. pomerili političku debatu, a poslanici su pozivali na zabrane uvoza iz naselja.
U Irskoj je u fokusu ObOccupied Territories Bill (Zakon o okupiranim teritorijama), koji bi zabranio trgovinu robom i uslugama iz nezakonitih naselja, ali je napredak usporen uprkos podršci Donjeg doma. Poslanik Paul Murphy optužuje da na odluke utiče pritisak iz inostranstva, uključujući kanale povezane sa SAD i Izraelom.
Pro-izraelski lobi, pravne primedbe i procureli dokumenti
Grupacije poput B'nai B'rith International i ELNET-a aktivno lobiraju protiv BDS i zakonodavnih inicijativa koje bi ograničile trgovinu s Izraelom. B'nai B'rith je irskim zakonodavcima u julu 2025. poslao memorand kojim upozorava na moguće konflikte sa američkim anti-bojkota zakonima, dok su neke pro-izraelske organizacije finansirale i posete političarima.
Procureli dokumenti, objavljeni na mestima kao što je Distributed Denial of Secrets i citirani u medijima, sugerišu da su izraelska ministarstva finansirala pravne i nadzorne aktivnosti protiv organizacija povezanih s BDS-om. Prema tim izvorima, fondovi su udeoeni advokatskim firmama za rad na praćenju i pravnim pitanjima povezanima s kampanjama bojkota.
Pravni i politički kontrasti
Godine 2019. Bundestag je usvojio rezoluciju kojom se BDS ocenjuje kao antisemitizam i koja je poslužila kao argument protiv finansiranja grupa koje podržavaju BDS u Nemačkoj. Kritičari pak upozoravaju da se time često zamagljuje razlika između legitimne kritike politike države i stvarnog antisemitizma.
Zaključak
Pitanje bojkota izraelske robe u Evropi pokazuje kako lokalne odluke radnika, sudbonosne odluke potrošačkih kooperativa i pritisak ulica mogu dovesti do konkretnih zakonskih i političkih promena. Suočeni s koordiniranim kampanjama s obe strane, evropski političari balansiraju između prava na protest, međunarodnog prava i diplomatskih odnosa. Primeri iz Slovenije, Španije i pokušaja u Irskoj pokazuju da je debata daleko od završene — i da će, kako se čini, ostati jedna od glavnih evropskih tema u godinama koje slede.
Pomozite nam da budemo bolji.
