Rastuće nesigurnosti u transatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi pokreću diskusije o nezavisnom evropskom nuklearnom odvraćanju koje bi uključivalo manje, taktičke nuklearne bombe. Razgovori su u ranoj fazi; Francuska i Velika Britanija imaju različite nuklearne kapacitete, a SAD i dalje drže većinu bojevih glava dostupnih evropskim saveznicima. Glavni izazovi su visoki troškovi, tehničko znanje i politička volja, dok Rusija već poseduje veliki broj taktičkih nuklearnih sredstava.
Kako Evropa može razviti nezavisni nuklearni odvraćaj: uloga malih taktičkih bombi
The vast majority of the warheads at the West’s disposal are controlled by the United States
Rastuće sumnje u pouzdanost transatlantske garancije bezbednosti podstiču evropske lidere da razmotre ideju o sopstvenom nuklearnom odvraćanju. Predlozi koje su inicirali francuski predsednik Emmanuel Macron i nemački lider Friedrich Merz ponovo su otvorili pitanje da li bi Evropa mogla da razvije nezavisne, manje taktičke nuklearne kapacitete kao komplement kolektivnoj odbrani.
Jens Stoltenberg has warned of the need for Nato to be more transparent about its nuclear arsenal - Chris J. Ratcliffe/Bloomberg
Pozadina i aktuelne inicijative
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, ranije je pozvao na veću transparentnost saveza po pitanju nuklearnog oružja. Istovremeno, zabrinutost da većina bojevih glava dostupnih evropskim saveznicima ostaje pod kontrolom Sjedinjenih Država podstakla je razgovore o evropskoj autonomiji u ovoj oblasti.
Emmanuel Macron is keen to open a debate over the circumstances in which he could use France’s nuclear weapons - Alex Kraus/Bloomberg
Pariz i Berlin su, kako se izveštava, u ranoj fazi razmatranja mogućnosti zajedničkog ili koordinisanog evropskog pristupa. Predstavnici Švedske, Poljske i Letonije takođe su naznačili interesovanje za pridruživanje potencijalnom zajedničkom mehanizmu, dok se SAD preispituju svoju vojnu prisutnost i obaveze na kontinentu.
B-61 thermonuclear bombs are designed to target specific areas such as an enemy airfield or an advancing army - Dan Leeth/Alamy Stock Photo
Šta Evropa već ima — i gde zaostaje
U Evropi postoje dva nuklearna aktera — Francuska i Velika Britanija. Francuska drži potpuno nezavisan nuklearni arsenal rezervisan prvenstveno za odbranu sopstvene teritorije, dok britanski sistem Trident, iako kontrolisan od strane vlade Ujedinjenog Kraljevstva, zavisi od tehničke i industrijske saradnje sa SAD za izgradnju i održavanje.
Unlike strategic weapons, such as the one that destroyed Hiroshima, tactical bombs are designed for more targeted strikes - PA
SAD raspoređuju više od 100 taktičkih nuklearnih bombi u Evropi, koje mogu koristiti avioni nekoliko evropskih država. Velika Britanija je naručila F‑35A avione sposobne da nose takve bombe tipa B‑61, dok je Francuska po poslednjim dostupnim podacima imala desetine manjih vazduhoplovnih nuklearnih bojevih glava.
Hamish de Bretton-Gordon says that bombs launched from F-35 fighters would go undetected by Russian defence systems - John Lawrence
Šta znače "male" taktičke bombe?
Taktičke nuklearne bombe su znatno manje od strateških interkontinentalnih bojevih glava i namenjene su taktičkim ciljevima kao što su protivvazdušni objekti, aerodromi, luke ili koncentrisane trupe. Ipak, i relativno male bombe imaju razornu moć — ilustrativno, bomba veličine B‑61 mogla bi uništiti veliki stadion i okolinu.
„Mislim da to ima potpunog smisla... jer je to polovina odvraćanja,“ kaže Hamish de Bretton‑Gordon, bivši komandant britanskog Regimenta za hemijsko, biološko, radiološko i nuklearno reagovanje.
Tehnički i politički izazovi
Glavni problemi za evropski samostalni program su finansije, tehničko znanje i politička volja. Proizvodnja i održavanje modernih nuklearnih bojevih glava, integracija na nosače (npr. krstareće rakete ili avioni F‑35) i zaštita od protivmera zahtevaju velike investicije i vrhunsko industrijsko znanje.
Neki stručnjaci sugerišu da bi britanske firme bile sposobne da razviju taktičku nuklearnu bojevu glavu u saradnji sa domaćim konstrukcijama nosača — na primer, montiranjem bojeve glave na krstareću raketu tipa Storm Shadow ili korišćenjem gravitacionog ispuštanja sa F‑35. Ključna tehnička pitanja su sposobnost letenja nisko uz teren kako bi se izbegli radarski sistemi i otpornost na elektromagnetno ometanje.
Međunarčni kontekst i posledice
Rusija već poseduje velik broj taktičkih nuklearnih oružja, što stavlja Evropu u neujednačen položaj ako se ne oslanja na američki nuklearni kišobran. S druge strane, svaka inicijativa za širenje nuklearnog kapaciteta u Evropi nosi političke i strateške rizike — od reakcija međunarodne zajednice do pitanja raspoređivanja i komandovanja takvim oružjem.
Za sada SAD poručuju da i dalje stoje iza strateškog nuklearnog kišobrana za Evropu, dok očekuju od evropskih saveznika veće izdvajanje za konvencionalnu odbranu.
Zaključak: Ideja o evropskom nezavisnom nuklearnom odvraćanju podstiče važnu debatu o uravnoteženju bezbednosti na kontinentu, ali njen uspeh zavisi od političke volje, finansijskih resursa i tehničke izvodljivosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
