Globalna studija na 2,8 miliona dece pokazuje da antibiotici primenjeni u prvom mesecu života i odlaganje uvođenja orašastih plodova i jaja povećavaju rizik od alergija. Deca s porodičnom istorijom alergija i oni s ekcemom posebno su ugroženi. Istraživači ističu da kombinacija genetike, zdravlja kože, mikrobioma i okoline — "savršena oluja" — oblikuje rastući broj alergija.
Studija otkriva „savršenu oluju“ faktora: rana upotreba antibiotika i odlaganje orašastih plodova povezuju se s većim rizikom od alergija
Scientists are increasingly certain that an infant's diet and exposure to medicine can contribute to the child's likelihood of developing an allergy later in life. Christin Klose/dpa
Nova globalna studija koja obuhvata oko 2,8 miliona dece ukazuje da rana upotreba antibiotika i odlaganje uvođenja orašastih plodova i jaja mogu povećati verovatnoću razvoja alergija kod dece.
Glavni nalazi
- Antibiotici primenjeni u prvom mesecu života povezuju se sa većim rizikom od alergije na hranu; manji rizik primećen je kada se antibiotici daju kasnije u detinjstvu ili tokom trudnoće.
- Deca sa porodičnom istorijom alergija i oni koji razviju ekcem imaju znatno veći rizik — ekcem je povezan sa čak do četiri puta većom verovatnoćom kasnijeg pojavljivanja alergija.
- Rano uvođenje alergena: deca kojima su kikiriki i slične namirnice uskraćene do druge godine života imaju otprilike dvostruko veći rizik nego oni izloženi u prvih 12 meseci.
- Istraživači ukazuju na interakciju faktora — genetika, zdravlje kože, mikrobiom i okolina — kao "savršenu oluju" za razvoj alergija.
„Geni sami ne mogu u potpunosti objasniti trendove u alergijama; reč je o interakciji gena, zdravlja kože, mikrobioma i izloženosti okruženju,“ rekao je Derek Chu (McMaster University).
Širi kontekst i dodatna istraživanja
Istraživanje dopunjava nalaze drugih timova: naučnici sa Yale-a ističu da izlaganje raznovrsnim mikrobnim zajednicama ubrzo nakon rođenja može pomoći u sprečavanju alergijskih reakcija kasnije u životu. Preterana sterilnost i česta upotreba antibiotika mogu dovesti do "neistrovanog" imunog sistema koji lakše preterano reaguje.
Ruslan Medzhitov (Yale) napominje da industrijalizacija i higijena štite od opasnih mikroba, ali mogu ostaviti imuni sistem manje istreniranim, što doprinosi alergijskim reakcijama.
Ranija upozorenja (Journal of Infectious Diseases) povezuju ponovljenu upotrebu antibiotika pre druge godine života sa većim rizikom od astme, alergija na hranu i polenske kijavice. Takođe, studije iz Švedske potvrđuju da odrastanje na farmi — sa većom izloženošću raznovrsnim mikroorganizmima — obično smanjuje rizik od alergija.
Šta to znači za roditelje?
- Konsultujte pedijatra pre nego što date antibiotik novorođenčetu ili malom detetu — antibiotike treba koristiti kada su zaista potrebni.
- Ne odlažite automatski uvođenje potencijalno alergijskih namirnica (kikiriki, jaja) bez saveta lekara; postoje dokazi da rano uvođenje može biti zaštitno.
- Upravljanje ekcemom i briga o zdravlju kože mogu smanjiti rizik od kasnijih alergija.
- Podsticanje bezbedne izloženosti raznovrsnim mikroorganizmima (npr. provodjenje vremena na otvorenom, kontakt s prirodom) može biti korisno za razvoj zdravog mikrobioma.
Zaključak: Iako genetika igra važnu ulogu, rastući dokazi pokazuju da kombinacija ranih medicinskih intervencija, stanja kože i životne sredine zajedno utiče na rizik od alergija. Roditeljima i starateljima preporučuje se razgovor sa zdravstvenim stručnjakom o najboljem pristupu za njihovo dete.
Pomozite nam da budemo bolji.
