Fosili iz nalazišta Chengjiang u južnoj Kini pokazuju da su najraniji poznati kičmenjaci, myllokunmingidi, imali po dva para očiju — dva velika bočna i dva manja u sredini glave. Analize pokazuju da su manja oka imala pigmente i sočiva sposobna za formiranje slike. Istraživanje sugeriše da je takva „četvorooka“ anatomija pomogla u širem vidnom polju i izbegavanju grabljivaca, a da su pinealni organi kasnije evoluirali iz sličnih vizuelnih struktura.
Naš "četvorooki" predak: Fosili iz Kine otkrivaju dva para očiju kod najranijih kičmenjaka
Researchers have discovered myllokunmingids with four eyes on their heads. | Credit: Xiangtong Lei & Sihang Zhang
Najraniji poznati predaci kičmenjaka, poznati kao myllokunmingidi, imali su po dva para očiju — dva velika sa strane i dva manja u sredini glave — pokazuje novo otkriće fosila iz nalazišta Chengjiang u južnoj Kini.
Otkriće i značaj
Retki i izuzetno dobro očuvani fosili stari oko 518 miliona godina (kambrijski period) otkrili su da su neke od najranijih bezčeljusnih riba, uključujući Haikouichthys ercaicunensis i jednu još neimenovanu vrstu myllokunmingida, bile opremljene sa dva veća lateralna oka i dva manja oka smeštena centralno.
„Ovo menja način na koji razmišljamo o ranom razvoju kičmenjaka", rekao je Jakob Vinther, vanredni profesor makroevolucije na University of Bristol. „Ispostavlja se da su naši preci bili vizuelno sofisticirani organizmi koji su navigirali opasnim svetom.“
Metode i dokazi
Pošto se mekotelesni delovi poput očiju retko fosilizuju, istraživači su koristili mikroskope visoke rezolucije i hemijsku analizu kako bi potvrdili postojanje očiju i proučili njihovu strukturu. Analize su pokazale da su manja srednja oka kružna, sadržala svetlosno upijajuće pigmente i sočiva sposobna da formiraju slike — karakteristike potpuno funkcionalnih očiju.
„Počeli smo proučavanje očiglednih velikih lateralnih očiju da bismo razumeli anatomiju — i bilo je potpuno iznenađenje naći dva manja, potpuno funkcionalna oka između njih", rekao je Peiyun Cong, vodeći autor studije i profesor paleobiologije na Yunnan University.
Implikacije za evoluciju
Istraživači smatraju da su ova dodatna oka pružala šire vidno polje, što je bilo važno za izbegavanje sve veće pretnje grabljivaca u kambrijskom moru. Tim takođe sugeriše da drugi par očiju može predstavljati ancestralni izvor za parijetalno oko i za strukturu koja je s vremenom evoluirala u pinealnu žlezdu — organ koji kod mnogih savremenih kičmenjaka više detektuje svetlost nego što formira sliku.
Danas neke ribe, gmizavci i vodozemci imaju parijetalno, ili „treće“, oko povezano sa pinealnom žlezdom. Pinealna žlezda kod sisara proizvodi hormon melatonin koji pomaže regulaciju spavanja; prema ovoj studiji, njena pradavna uloga mogla je biti vizuelna.
Zaključak
Otkriće iz Chengjianga proširuje naše razumevanje ranih stadijuma evolucije kičmenjaka i pokazuje da su čak i najraniji preci imali složene vizuelne adaptacije prilagođene opasnom okruženju. Dalja ispitivanja fosila i poređenja sa modernim vrstama pomoći će da se preciznije rekonstruiše put kojim su pinealni organi izgubili svoju sposobnost formiranja slike i postali uloge za regulaciju cirkadijalnih ritmova.
Pomozite nam da budemo bolji.
