U Moskvi sve veći broj građana okreće se pozorištima, muzejima i izložbama kako bi se distancirali od rata u Ukrajini. Poseta kulturnim institucijama porasla je za oko 30% u 2025. godini, prema gradskim vlastima. Mnogi posetioci vide te odluke kao oblik "tihe zavere" i način očuvanja normalnosti, dok stručnjaci upozoravaju da to takođe odražava državnu poruku da život u Rusiji teče neometano.
„Zatvorimo oči”: Moskva Pronalazi Utehu U Kulturi Dok Traje Rat U Ukrajini
Russians are increasingly turning to culture and art to detach (HECTOR RETAMAL)(HECTOR RETAMAL/AFP/AFP)
Ispred raskošnog Boljšoj teatra u Moskvi, čije su tople žute svetiljke bacale sjaj na pahulje tokom olujne večeri, Valentina Ivakina je rekla da je došla da "pobegne od današnjih problema". Za mnoge stanovnike glavnog grada to nije samo odlazak u pozorište – to je način da se na trenutak distanciraju od realnosti rata u Ukrajini.
Koncertne dvorane su pune, Tretyakovska galerija krcata je i usred radnog dana, a izložba Marka Šagala u Puškinovom muzeju rasprodata je do poslednjeg mesta. Prema podacima zamenice gradonačelnice Natalye Sergunine, posećenost muzeja u Moskvi porasla je za oko 30% u 2025. godini.
"To je neka vrsta pokušaja da se pobegne od realnosti", kaže Ivakina, koja je tokom zime skakala s jedne predstave na drugu — od opere Sergeja Prokofjeva na istorijskoj sceni Boljšoj teatra do baleta po motivima Antona Čehova na Novoj sceni.
"Posete muzeju su neka vrsta tihe zavere", kaže fotograf Viktor Chelin, izlazeći iz izložbe "Radost zemaljske gravitacije". "Šetate i shvatite da vas sa drugim ljudima ujedinjuje divljenje određenoj lepoti."
Mnogi sagovornici opisuju posete kulturnim institucijama kao oblik kolektivnog uzemljenja — ne nužno da bi videli tačno određeno delo, već da bi se povezali s poznatim i normalnim u vremenu pojačane neizvesnosti. Nekima, kao Chelinu, to podseća na "gozbu u doba kuge" — metaforu koja naglašava istovremeno uživanje i strah.
Sociolog Denis Volkov iz Levada centra (koji je u Rusiji označen kao "strani agent") ističe da eskapizam postaje sve rašireniji: ljudi sve manje prate izveštaje sa fronta i namerno filtriraju loše vesti kako bi sačuvali svakodnevni mir. Ovakav pristup, dodaje on, delimično se poklapa i sa porukom vlasti da život u Rusiji teče normalno uprkos ratu.
Rat, koji je počeo kada je Vladimir Putin 24. februara 2022. naredio ulazak trupa u Ukrajinu, postao je najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i doveo je do velikih žrtava i međunarodnih sankcija koje su promenile kulturnu i turističku interakciju sa svetom.
Dok neki posetioci tvrde da idu u muzeje i pozorišta da bi "pobegli", drugi, poput bivše nastavnica klavira Irine, kažu da je reč o samosvesnom izboru: "Znamo šta se dešava, ali idemo na izložbe koje nas hrane i dižu raspoloženje."
Zaključak: U Moskvi kulutna scena igra dvostruku ulogu — kao mesto bega i kao prostor za zajedničko održavanje osećaja normalnosti u vreme krize. Povećana posećenost javnih kulturnih institucija govori i o privatnim strategijama suočavanja građana i o uticaju državne retorike da "život ide dalje".
Pomozite nam da budemo bolji.
