Kriptične Vrste Mogu Dvostruko Povećati Broj Kralježnjaka Na Zemlji

Napredak u molekularnim metodama tokom poslednjih decenija dramatično menja naše razumevanje bogatstva života na Zemlji. I dok su mikroorganizmi, gljive i insekti već priuštali iznenađenja – sa procenama koje govore o milionima vrsta – nova studija pokazuje da su i veće grupe životinja, pa čak i one za koje smatramo da ih dobro poznajemo, verovatno ozbiljno potcenjene.

John Wiens, evolucioni biolog sa Univerziteta u Arizoni, već je 2023. ukazao da kod insekata prosečno postoji oko 3,1 kriptična vrste po jednoj vrsti definisanoj morfologijom, što je dovelo do procena ukupnog broja vrsta u rasponu od stotina miliona do nekoliko milijardi. U najnovijoj analizi on i doktorand Yinpeng Zhang fokusirali su se na kralježnjake (vertebrate) kako bi proverili koliko molekularni podaci razotkrivaju skrivene vrste i da li se isti trend vidi i među većim životinjama.

Autori su pregledali skoro 400 radova o delimitaciji vrsta i za svaku tradicionalno priznatju morfološku vrstu izračunali su odnos: broj vrsta koje DNK pokazuje podeljeno brojem ranije verovanih morfoloških jedinica. Odnos 1,0 znači da molekularni podaci potvrđuju tradicionalnu procenu, dok odnos 2,0 znači da DNK ukazuje na dvostruko više vrsta.

Glavni rezultati

Studija, objavljena u Proceedings of the Royal Society B, pokazala je da su kriptične vrste široko rasprostranjene među svim glavnim grupama kralježnjaka. Najvažniji nalazi su:

• Prosečan odnos od oko 2 kriptične vrste po jednoj morfološkoj vrsti — dakle približno 2:1.
• Rezultati po grupama: zrnoplavci (ray-finned fishes) ~1.8; vodozemci ~2.2; ptice ~2.1; squamate reptili (gušteri i zmije) ~2.0; sisari ~1.7.
• Analize zasnovane samo na mitohondrijalnoj DNK (mtDNA) blago naduvavaju broj kriptičnih vrsta u poređenju sa analizama koje uključuju nuklearnu DNK (nucDNA), ali razlika nije drastična.

Kriptične vrste nisu mitovi ili „krijesnice iz legende“; to su taksonomske jedinice koje spolja izgledaju vrlo slično ili identično već opisanom taksonu, ali genetski se razlikuju toliko da predstavljaju zasebne vrste. Takve skrivene razlike mogu postojati i među nekim od najvećih kralježnjaka: primer je reklassifikacija afričkog slona iz 2021. kada su afrički afarski (bush) slon (Loxodonta africana) i afrički šumski slon (Loxodonta cyclotis) priznati kao dve odvojene vrste nakon molekularnih analiza.

Posledice za zaštitu prirode

Razdvajanje jedne široko definisane vrste na dve ili više genetski zasebnih jedinica ima direktne implikacije za konzervaciju: svaka nova, uža vrsta obično ima manju i ranjiviju populaciju nego ona ranije široko definisana. To znači da otkrivanje kriptičnih vrsta može značajno povećati broj ugroženih taksona i promeniti prioritete zaštite.

Autori naglašavaju da je većina kriptičnih vrsta još uvek formalno neopisana, što povećava rizik da mnoge od njih nestanu pre nego što budu prepoznate i zaštićene. Kao što je Wiens napisao:

„Uskoro možda više nećemo procenjivati koliko vrsta postoji na Zemlji. Procenjivaćemo koliko ih je bilo.“

Zaključak studije je jasan: potreban je intenzivniji molekularni nadzor, integracija više genetskih metoda (nucDNA uz mtDNA) i ubrzano formalno opisivanje novih linija kako bismo tačnije procenili globalno biološko bogatstvo i efikasnije usmerili napore za očuvanje.

Šta dalje? Naučna zajednica i donositelji politika treba da računaju sa većim brojem vrsta pri proceni ugroženosti, da finansijski podrže molekularne studije i da ubrzaju taksonomski rad kako bi skrivene vrste dobile adekvatnu zaštitu.