Istraživači Univerziteta u Cirihu identifikovali su novi mehanizam belog pliovca: gljivica koristi drugi efektor da sakrije AvrPm4 od otpornog gena Pm4. U laboratorijskim uslovima kombinovanje dva rezistentna proteina dalo je obećavajuće rezultate, ali su potrebna poljska ispitivanja. Ovaj pristup može dovesti do sorti pšenice otpornijih na beli pliovac i smanjiti zavisnost od fungicida.
Otkriven novi trik belog pliovca: Kombinovanje gena može 'zaključati' patogen
Photo Credit: iStock
Pšenica obezbeđuje oko 20% kalorija i proteina u ishrani ljudi širom sveta, pa svaka pretnja njenim prinosima ima veliki uticaj na globalnu bezbednost hrane. Jedan od glavnih biljnih patogena koji ugrožava pšenicu je beli pliovac (powdery mildew), gljivica koja brzo evoluira i zaobilazi otpornost useva.
Šta su istraživači otkrili?
Istraživači sa Univerziteta u Cirihu objavili su u časopisu Nature Plants otkriće mehanizma kojim beli pliovac uspeva da izbegne imuni odgovor pšenice. Tim je identifikovao novi efektor nazvan AvrPm4, koji je prepoznat od strane rezistencione proteine/gena Pm4. Umesto da jednostavno izgubi ili modifikuje taj efektor kako bi izbegao detekciju, gljivica koristi drugi, tzv. supresorski efektor koji onemogućava prepoznavanje AvrPm4.
Prema objavi na Phys.org, postdoktorand Lukas Kunz objašnjava: „Kombinovanjem dva rezistentna proteina u istoj sorti pšenice možemo naterati gljivicu u evolucioni ćorsokak, u kome više ne može da izbegne imuni odgovor biljke.“
Kakve su implikacije za zaštitu useva?
Ovaj nalaz otvara mogućnost ciljane pedigrenske ili biotehnološke selekcije sorti koje nose oba rezistentna gena: onaj koji prepoznaje AvrPm4 i onaj koji prepoznaje supresorski efektor. U laboratorijskim uslovima tim je uspešno kombinovao rezistencione gene koji istovremeno neutralizuju oba efektora, što je pokazalo obećavajuće rezultate.
Međutim, istraživači naglašavaju da su neophodna dodatna poljska ispitivanja kako bi se potvrdila dugoročna efikasnost i stabilnost ove strategije u različitim agroekološkim uslovima. Profesor Beat Keller kaže: „Sada kada poznajemo mehanizme i patogene faktore gljivice, možemo preduzeti efikasnije mere da sprečimo probijanje belog pliovca kroz otpornost pšenice.“
Šta to znači za proizvođače i potrošače?
Ako se strategija pokaže uspešnom na polju, nova kombinovana otpornost može smanjiti zavisnost od fungicida, ograničiti gubitke prinosa i doprineti stabilnijem snabdevanju pšenicom. Ipak, put od laboratorije do polja zahteva vreme, dalja istraživanja i procenu uticaja na različite sorte, klimu i prakse gajenja.
Zaključak: Otkriće supresorskog efektora i mogućnost kombinovanja rezistentnih gena predstavlja značajan korak napred u razvoju otpornijih sorti pšenice, ali konačna potvrda zahteva obimna poljska ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
