Kanadska studija sa 58 učesnika pokazuje da iskusni posmatrači ptica imaju veću gustinu mozga u regijama za pažnju i percepciju, što je povezano sa preciznijom identifikacijom vrsta. Istraživanje koristi difuzionu i funkcionalnu MRI i ukazuje na ulogu neuroplastičnosti u sticanju ekspertize. Nalazi su obećavajući za razumevanje kako dugotrajne aktivnosti utiču na mozak, ali su potrebne longitudinalne studije da bi se utvrdila uzročnost.
Kako posmatranje ptica menja mozak: Eksperti imaju veću gustinu i bolje prepoznavanje vrsta
Scans found that the brains of expert birdwatchers were more dense in areas associated with processes including working memory, spatial awareness and object recognition. (Getty Images)
Posmatranje ptica na ekspertskom nivou više je od hobija: nova kanadska studija sugeriše da ova aktivnost može promeniti strukturu i funkciju mozga, a te promene su povezane sa boljim kognitivnim performansama — posebno u prepoznavanju vrsta.
Šta su istraživači pronašli?
U studiji objavljenoj u časopisu JNeurosci (Journal of Neuroscience) analizirano je 58 odraslih učesnika podeljenih na dve grupe — 29 iskusnih posmatrača ptica i 29 početnika. Istraživači su koristili difuzionu i funkcionalnu MRI tehniku kako bi uporedili strukturu i aktivnost mozga pri zadatku prepoznavanja ptica.
Rezultat: mozgovi iskusnih posmatrača pokazali su veću gustinu tkiva u regijama povezanima sa pažnjom, radnom memorijom, prostornom orijentacijom i prepoznavanjem objekata. Te strukturne razlike bile su aktivne tokom zadatka — naročito kada su eksperti identifikovali strane, nepoznate vrste — što upućuje na povezanost između akumuliranog znanja i upotrebe odgovarajućih neuronskih mreža.
Zašto je ovo važno?
Autori ističu neuroplastičnost: mozak se reorganizuje kroz učenje i vežbu. Erik Wing, vodeći autor studije, objašnjava da posmatranje ptica objedinjeno zahteva finu vizuelnu detekciju, pretragu, detekciju kretanja, izgradnju konceptualnih mreža i upoređivanje viđenog sa unutrašnjim šablonima — sve sposobnosti koje mogu oblikovati neuronske veze.
Ograničenja i oprezni zaključci
Studija je presečna (cross-sectional), pa ne dokazuje uzročnost: nije sigurno da je samo bavljenje pticama izazvalo strukturne promene — moguće je i da ljudi sa pogodnijim mozgovima lakše postaju eksperti. Takođe, učesnici su regrutovani iz naturalističkih i aktivnosti na otvorenom, pa životni stil (više boravka u prirodi, hodanje, društvene aktivnosti) može doprineti nalazima.
Stručnjaci nezavisni od studije, kao što je Molly Mather, naglašavaju da iako rezultati ne dokazuju da posmatranje ptica sprečava kognitivni pad, daju osnov za dalja istraživanja o aktivnostima koje mogu podržati zdravlje mozga u starijoj dobi.
Preporuke za buduća istraživanja
Istraživači i komentatori predlažu longitudinalne studije koje bi pratile početnike tokom vremena kako bi se jasnije videlo da li i koliko mozak menja svoju strukturu i funkciju kada se stiče ekspertiza u posmatranju ptica. Metodologija korišćena ovde može se primeniti i na proučavanje drugih složenih veština.
„Naša interesovanja i iskustva — posebno ona kojima posvećujemo sate, stotine sati ili decenije — ostavljaju pečat na strukturi mozga“, rekao je Wing. „Možemo utvrditi kako ljudi mogu koristiti akumulisano znanje da podrže kogniciju tokom čitavog života.“
Ovaj članak je zasnovan na tekstu objavljenom na NBCNews.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
