Nova studija u The Anatomical Record otkriva da je Triceratops imao velike nosne duplje sa neuobičajenim rasporedom nerva i krvnih sudova. Trigeminalni nerv kod ovog dinosaurusa prolazio je kroz nozdrve umesto duž vilice, zbog specifičnog oblika lobanje. Naučnici su takođe našli dokaze za respiratorne turbinale koje su mogle pomoći u regulaciji temperature i vlažnosti u masivnom nosu.
Kako je Triceratops koristio svoj masivni nos: neuobičajena anatomija otkrivena CT‑skeniranjem
Lead image: Openfinal / Shutterstock(Nautilus)
Pri pogledu na lobanju Triceratopsa prirodno se prvi primećuju tri roga. Ipak, između čelnih i nazalnog roga nalazi se još jedna upečatljiva osobina: par veoma velikih nosnih duplji. Nova studija objavljena u časopisu The Anatomical Record rasvetljava kako je ta masivna nosna šupljina bila građena i koje funkcije je mogla imati.
"Triceratops je posebno imao veoma veliki i neobičan nos i nisam mogao da shvatim kako se organi u njega uklapaju", rekao je prvi autor Seishiro Tada iz University of Tokyo Museum.
Tada i saradnici iz prirodnjačkih muzeja u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Japanu i Kini koristili su rendgensko‑CT skeniranje da detaljno istraže unutrašnju strukturu nosne regije Triceratopsa i rekonstrušu meka tkiva. Na osnovu upoređivanja sa nosnom arhitekturom drugih reptila, tim je mapirao moguće položaje nosnih organa i puteve neurovaskularnih snopova.
Neobičan put trigeminalnog nerva
Ključan nalaz pokazuje da je najveći kranijalni nerv — trigeminalni nerv (V), koji kod većine životinja obično ide duž vilice i snabdeva nos osetljivošću — kod Triceratopsa umesto kroz vilicu prolazio kroz nosne otvore. Oblik lubanje je zatvarao uobičajenu rutu preko vilice, pa su nervi i krvni sudovi koristili alternativni, nazalni kanal, objašnjava Tada.
Respiratorni turbinali i termoregulacija
Istraživači su takođe identifikovali dokaze za postojanje respiratornih turbinala — uskih, zakrivljenih koštanih polica u nosu koje povećavaju površinu za razmenu toplote i vlage. Turbinale su česte kod ptica i sisara, ali retke kod dinosaurusa. Iako Triceratops verovatno nije bio potpuno endoterman kao ptice i sisari, prisustvo turbinala sugeriše da je imao mehanizme za bolju regulaciju temperature i vlažnosti u masivnom nosu: velika glava sa malim odnosom površine i zapremine sporo se zagreva i hladi, pa su takve nazalne adaptacije verovatno pomagale u održavanju termičke i hidrirane ravnoteže.
Ovi nalazi naglašavaju kako je "blokasta" građa glave Triceratopsa dovela do jedinstvenih anatomsko‑funkcionalnih rešenja. Rekonstrukcije koje kombinuju CT‑skenove i znanje o živim srodnicima omogućavaju da bolje razumemo kako su meke strukture funkcionisale kod izumrlih životinja.
Izvor: The Anatomical Record. Studija primarna autora Seishira Tade i međunarodnog tima. Priča je prvobitno objavljena u Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
