Danijel Server, profesor i analitičar Zapadnog Balkana, ocenio je da je osnivanje Specijalnog suda u Hagu greška i da proces protiv bivših komandanta OVK predstavlja „veliku nepravdu“ prema njima. Predmet protiv Hašima Tačija i drugih obuhvata optužbe za ratne zločine i najmanje 102 ubistva; Tužilaštvo traži po 45 godina zatvora. Presuda se očekuje u roku od 90 dana, dok debata o statusu kosovskih bezbednosnih snaga i međunarodnim inicijativama (kao što je "Odbor za mir") dodatno komplikuje politički kontekst.
Server: Specijalni sud u Hagu je „velika greška“, bivši komandanti OVK trpe „nepravdu“
Getty © Pierre Crom/Getty Images
Danijel Server, profesor na Fakultetu za međunarodne studije John Hopkins (SAIS) i dugogodišnji analitičar Zapadnog Balkana, ocenio je da je osnivanje Specijalnog suda u Hagu pogrešan potez i da proces protiv bivših komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) predstavlja „veliku nepravdu“ prema njima.
Server je rekao da, po njegovom mišljenju, postupak pre svega kompromituje sudije Specijalnog suda, tvrdeći da je taj sud „prekoračio svoj mandat“ i da će posledice procesa štetiti kredibilitetu sudskog tela, a ne OVK kao organizacije.
"Osnivanje Specijalnog suda je velika greška. Ne mislim da će to diskreditovati OVK — mislim da će to diskreditovati sudije."
Pred Specijalnim sudom u Hagu nedavno su iznete završne reči u postupku protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Ređepa Selimija. Optužbe koje se protiv njih vode obuhvataju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a Tužilaštvo je navelo najmanje 102 ubistva civila — među kojima su Srbi, Romi i, kako je navedeno, "nelojalni" Albanci.
Tužilaštvo traži kaznu od po 45 godina zatvora za svakog od optuženih. Prema proceduri, sada tekao rok od 90 dana do izricanja presude.
Reakcije i politički kontekst
Server se takođe osvrnuo na inicijativu nazvanu "Odbor za mir" i ocenio je tu ideju kao lošu, ali je naveo da će, kako je preneo portal Klan Kosova, Kosovo i Albanija ipak moći da imaju koristi u određenim aspektima regionalne i međunarodne saradnje.
Podsetimo da je, prema izveštajima, predsednik SAD Donald Trump pozvao Prištinu na učešće u Odboru za mir. Nakon toga, predsednica samoproglašene države Vjosa Osmani izjavila je da je, kako je rekla, predsednik SAD "ponovio snažnu podršku Kosovu" i navela da učešće takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga u međunarodnim misijama može otvoriti put ka članstvu u NATO.
Osmani je dodala da učešće u Odboru za mir jača odnose sa SAD i drugim državama, uključujući i one koje ne priznaju Kosovo, i omogućava Prištini glas u jednoj međunarodnoj formi saradnje s obzirom na ograničen pristup drugim organizacijama.
U javnoj raspravi o statusu kosovskih oružanih formacija često se podseća na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, koja utvrđuje da su jedine ovlašćene naoružane snage na Kosovu pripadnici KFOR-a. Ovaj pravni okvir ostaje predmet različitih tumačenja i političkih sporova.
Šta dalje
Presuda u predmetu protiv nekadašnjih vođa OVK očekuje se u roku od 90 dana od izlaganja završnih reči. Nezavisno od sudskog ishoda, slučaj će verovatno imati dugotrajan uticaj na političku klimu u regionu i na međunarodne odnose Prištine.
Pomozite nam da budemo bolji.
