Kratak pregled: U januaru 2025. snimljena je spavaća ajkula kod Južnoshetlandskih ostrva na oko 500 m dubine — prvi dokumentovani slučaj u antarktičkim vodama. Primerak je procenjen na 2–3 m, a prilagodbe kao što su spori metabolizam, visoke koncentracije uree i TMAO i genomske promene objašnjavaju kako ove ajkule preživljavaju u gotovo ledom zamrznutim uslovima. Otkriće otvara važna pitanja o rasprostranjenosti ajkula oko Antarktika i potrebi za daljim istraživanjima.
Spavaća ajkula u Antarktiku otkriva izuzetne sposobnosti preživljavanja
Scientists with the Minderoo-UWA Deep-Sea Research Centre captured footage of a sleeper shark, one of the ocean's rare and mysterious long-lived species.Inkfish, UWA, Kelpie Geosciences
Naučnici su u januaru 2025. zabeležili snimak spavaće ajkule u antarktičkim vodama — prvi takav dokumentovani slučaj. Snimak, koji su objavili istraživači iz Minderoo‑UWA Centra za istraživanje dubokog mora, zabeležen je kod Južnoshetlandskih ostrva na dubini od oko 1.640 stopa (~500 m) u gotovo ledom zamrznutim uslovima.
Šta su istraživači videli
Profesor Alan Jamieson sa Univerziteta Zapadne Australije opisao je iznenađenje ekipe:
"Svi smo se malo čudili i pitali: ’Ne mislim da bi trebalo da bude ajkula na Antarktiku’"Zabeleženi primerak, čija vrsta još nije precizno određena, procenjen je na 2–3 metra (6–9 stopa) dužine i predstavlja jedno od retkih opažanja ove grupe ajkula.
Kako spavaće ajkule preživljavaju u ekstremnoj hladnoći
Spavaće ajkule (uključujući poznatu grenlandsku ajkulu) su velike, spore i prilagođene životu u hladnim i dubokim morima. Njihov izuzetno usporen metabolizam omogućava štednju energije — primjerice, grenlandske ajkule rastu veoma sporo i mogu imati maksimalnu brzinu ispod 2 mph.
Osim toga, tkiva tih ajkula sadrže visoke koncentracije uree i trimetilamin‑N‑oksida (TMAO). Urea pomaže u osmotskoj ravnoteži s morem, ali destabilizuje proteine; TMAO stabilizuje te proteine, omogućavajući im da normalno funkcionišu i pri gotovo ledom zamrznutim temperaturama. Spavaće ajkule imaju znatno više TMAO od većine drugih vrsta, što im dodatno pomaže u preživljavanju.
Genetska istraživanja takođe ukazuju na duplicirane gene povezane s popravkom DNK, imunim odgovorom i zaštitom od oksidativnog stresa — faktore koji mogu doprineti njihovoj dugovečnosti (neke procene za grenlandsku ajkulu prelaze 400 godina).
Šta otkriće znači
Dr. Dave Ebert iz San Jose State University, koji nije bio uključen u nalaz, rekao je da prisutnost spavaće ajkule u tim vodama jeste uzbudljiva, ali nije sasvim neočekivana s obzirom na adaptacije ove grupe. Jamieson pretpostavlja da je kamera možda bila postavljena u lokalni „pojas toplije vode“ — takav mikrohabitat bi mogao omogućiti ovim ajkulama da prodru južnije nego što je uobičajeno.
Do sada nije jasno radi li se o usamljenom događaju ili znakovima trajne prisutnosti. Ovo otkriće postavlja nova pitanja: da li su druge vrste ajkula prisutne oko Antarktika, da li su raširene oko celog kontinenta ili su ograničene na određene tzv. tople koridore? Ova zapažanja naglašavaju koliko malo znamo o životu u dubokom moru i koliko su potrebna dalja istraživanja.
Zaključak
Pronalazak spavaće ajkule u antarktičkim vodama produbljuje naše razumevanje ekološke otpornosti i prilagodljivosti morskih predatorâ. Iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se potvrdila rasprostranjenost i vrsta, nalaz jasno pokazuje da čak i naizgled neprijateljski uslovi mogu podržavati život prilagođen ekstremima.
Pomozite nam da budemo bolji.
