Japan Raspoređuje Rakete Na Yonaguni Blizu Tajvana — Hoće Li Tenzije Sa Kinom Rasti?

Japan planira da do marta 2031. rasporedi sisteme zemlja‑vazduh na ostrvu Yonaguni, oko 110 km istočno od Tajvana, što bi moglo dodatno zaoštriti odnose sa Kinom, ocenjuju analitičari. Ministar odbrane Shinjiro Koizumi izjavio je da su sistemi namenjeni presretanju aviona i balističkih projektila i da je cilj fiskalna 2030. godina za pripreme objekata.

Šta je najavljeno

Koizumi je najavio najjasniji do sada poznati rok za raspoređivanje. Yonaguni, na jugozapadnoj granici japanske teritorije, dovoljno je blizu Tajvana da se pri vedrom vremenu vidi obala tog ostrva. Tokom poslednjih godina Tokio je jačao vojnu infrastrukturu u lancu Ryukyu — postavljeni su radari, skladišta municije i raketne baterije na više ostrva.

Diplomatska i vojna reakcija Pekinga

Peking je već osudio prethodne izjave premijerke Sanae Takaichi o mogućoj japanskoj vojnoj ulozi u slučaju sukoba oko Tajvana, nazvavši ih provokativnim. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je „pokajanje“ i prestanak „mešanja u unutrašnja pitanja Kine“. Kina je potom uvela mere: odložen je savet za putovanja u Japan, pojačani su vojni manevri u blizini japanskih voda, uvedena su ograničenja izvoza retkih zemalja i smanjene su kulturne razmene.

Panda lovers wave goodbye to a truck believed to be carrying the twin pandas upon their departure from Ueno Zoo in Tokyo on January 27, 2026, heading towards their return to China [Kazuhiro Nogi/AFP]

Ekonomske posledice

Beijing je uveo ograničenja izvoza ili kontrole prema 40 japanskih entiteta (20 na listi kontrola izvoza i 20 na nadzornoj listi). Kina je i dalje glavni trgovinski partner Japana — bilateralna razmena iznosila je oko 322 milijarde dolara u 2024. godini, a Japan ima neto uvoz od približno 43 milijarde dolara iz Kine. Analitičari upozoravaju da dalja eskalacija može pogoditi proizvodnju u Japanu, posebno u automobilskom sektoru, zbog prekida lanca snabdevanja retkim metalima.

Analitički kontekst

„Ovo je proračunata eskalacija koja će povećati regionalne tenzije,“ rekao je Einar Tangen iz CIGI. Arnaud Bertrand podseća da se radi o nastavku procesa jačanja odbrane koji traje decenijama — od Abeove reinterpretacije kolektivne odbrane 2014. — ali da je sada politička retorika eksplicitnije povezana sa mogućim konfliktom oko Tajvana.

Zašto sada?

Stručnjaci navode nekoliko razloga: rastuće kineske vojne sposobnosti koje krate „prozor“ za uspostavljanje prednjih pozicija, pritisak SAD na saveznike da povećaju izdvajanja za odbranu i domaća konsolidacija vlasti premijerke Takaichi nakon parlamentarnih izbora. U regionu sve više dominira rivalstvo velikih sila, a Tokio se sve više usmerava ka suzbijanju aktivnosti Kine u Istočnokineskom moru.

Mogući scenariji

Analitičari upozoravaju da bi raspoređivanje sistema moglo izazvati nove diplomatske i ekonomske kontramere iz Pekinga i povećati broj vojne bliskosti — od patrola do upotrebe nesmrtonosnih mera poput zabrana izvoza. Istovremeno, Japan balansira između bezbednosnih interesa i velike ekonomske zavisnosti od Kine.

Zaključak: Raspoređivanje na Yonaguniju predstavlja značajan korak u japanskoj odbrambenoj strategiji i može produbiti tenzije sa Kinom, ali cena te politike meri se u ekonomskim i diplomatskim rizicima koje Tokio mora da proceni.