Sanktuar u DR Kongo: Zajednica Yainyongo Odbija Rasprodaju Šuma Nakon Krvavih Sukoba

U zoru, u selu Romee u severoistočnoj provinciji Tshopo, radnici tiho pevaju pre nego što krenu u šumu koja im je utočište — šumu sada ugroženu u trci za zemljištem i koncesijama koje su već dovele do smrtonosnog nasilja.

Zajednica preuzela kontrolu nad šumom

U jednom od najvećih i najvrednijih svetskih šumskih kompleksa, lokalne zajednice uspevaju da se odupru pritiscima investitora. Zajednica Yainyongo, kojoj pripada i selo Romee, 2023. je dobila dva zvanična naslova koncesije i time kontrolu nad 11.000 hektara šume u provinciji Tshopo.

„Kada dođu, skoro ništa ne daju. Daju možda malo sapuna, malo soli, i onda uzimaju zemlju,“

Kako zajednica živi i šta ugrožava šumu

Iako država formalno priznaje prava autohtonih zajednica na pradomovinske teritorije, u praksi mnoga prava bivaju obesmišljena zbog korupcije i netransparentnih dodela koncesija. Od 2014. u DRC postoji mehanizam "community forestry" koji omogućava zajednicama da dobiju koncesije na neodređeno vreme (do 50.000 ha) pod uslovom održivog upravljanja.

U Yainyongu, koncept „održivog“ upravljanja često nailazi na nerazumevanje ili skepticizam. U delu šume pod zajedničkom kontrolom mladići pripremaju trupce za spaljivanje u ugalj, koji kanuom dopremaju do provincijskog centra Kisangani. Prodaja jedne vreće uglja donosi oko 8.000 konžanskih franaka (približno 3 USD), što je važan izvor prihoda za domaćinstva — ali i pokretač krčenja šuma.

Projekti kompenzacije ugljenika i kritike

U poslednjim godinama u DRC se pojavio veliki broj projekata kompenzacije ugljenika, gde kompanije ili brokeri kupuju zemljište kako bi ga sačuvali i "offsetovali" emisije. Takvi projekti su predmet kritika: istraživanja i izveštaji, uključujući studiju Rainforest Foundation UK, ukazuju na nezakonitosti, kršenje ljudskih prava i nedovoljnu zaštitu prava zajednica, naročito u pogledu prava na korišćenje njihovih šuma.

CIFOR, naučna NVO koja podržava Yainyongo, tvrdi da je lokalni pristup drugačiji: ne zabranjuje aktivnosti, već promoviše manje štetne tehnike i održivije prakse.

Poljoprivreda kao alternativa

U selu Ikongo‑ecole drveće počinje da niče među redovima pirinča koje obrađuje poljoprivrednik Yuma Lokotomba. Tehnike agroforestryja poboljšavaju plodnost i omogućavaju intenzivniju obradu istih parcela, smanjujući potrebu za stalnim krčenjem novih površina.

Sukobi zbog koncesija i posledice

U uslovima nejasnih vlasničkih prava i preklapanja parcela, dolazi do dugotrajnih i ponekad krvavih sporova. Formiranje zajedničke šume Yainyongo zahtevalo je višegodišnje pregovore da bi se granice precizno utvrdile. Godine 2025. u susednom području izbili su krvavi sukobi nakon dodele sečačke koncesije libanskoj kompaniji na zemljištu podeljenom između zajednica Mbole i Lengola.

Lokalni političari su optužili Lengolu za prodaju zemlje, što je podstaklo talas nasilja i ubistava; Yainyongo je takođe optuživan zbog partnerstva sa CIFOR‑om. Jerome Bitilaongi, seoski starešina i jedan od pokretača projekta, bio je zatočen i pljačkan: izgubio je radio, telefon i 40 grla stoke. Intervencijom guvernera i lokalnim medijacijama uspostavljen je krhak mir, ali inicijatori nasilja i dalje su na slobodi.

Šira slika

DR Kongo ima oko 150 miliona hektara šuma, ali je, prema podacima Global Forest Watch, između 2004. i 2022. izgubio približno 36% pokrivača drvećem. Ogroman pritisak interesa — od drvne industrije do tržišta ugljenika — čini upravljanje zemljom i šumama izuzetno složenim i često nasilnim pitanjem.

Zaključak: Priča Yainyonga pokazuje kako lokalne zajednice mogu dobiti legalne alate za zaštitu šume, ali i koliko su ranjive pred interesima koji gomilaju moć, novac i uticaj. Održiva rešenja zahtevaju jasna prava, transparentnost i podršku prilagođenu lokalnim potrebama.