Studija objavljena u Nature analizirala je kako su ekstremni vremenski događaji u Srednjem zapadu SAD (1971–2019) uticali na cene kukuruza i soje. Istraživanje pokazuje da su vrući i suvi periodi, kao i prekomerne padavine, doprineli rastu cena, u ekstremnim slučajevima i do ~10%. Posledice uključuju pritisak na proizvođače, mogućnost gašenja farmi i povećan rizik od rasta globalne nestašice hrane; prelazak na obnovljive izvore i nove agrotehnologije može ublažiti udar, ali adaptacija je spora.
Eksperti Upozoravaju: Ekstremne Vremenske Nepogode Podižu Cene Kukuruza i Soje u Srednjem zapadu SAD — U Ekstremnim Slučajevima I Do 10%
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature ukazuje da su ekstremne vremenske pojave značajno uticale na cene kukuruza i soje u američkom Srednjem zapadu. Analiza obuhvata podatke o usevima, vremenu i cenama za period 1971–2019, a obuhvaćene su savezne države koje čine ovaj region: Wisconsin, Illinois, South Dakota, Indiana, Ohio, Iowa, North Dakota, Kansas, Nebraska, Michigan, Missouri i Minnesota.
Ključni nalazi
Autori navode da su "vrući i suvi periodi, kao i prekomerne padavine tokom leta u periodu 1971–2019, doprinele trenutnom rastu cena soje i kukuruza." Procene tržišnih reakcija pokazuju da su u ekstremnim slučajevima pomaci cena bili uporedivi sa približno 10% porasta.
Globalne posledice i lokalni uticaj
Ekstremne vremenske pojave — od suša do poplava — već uzrokuju velike štete širom sveta. U navedenim primerima, poplave su uništile obradivo zemljište u Zimbabveu, dok su poljoprivrednici u Velikoj Britaniji zabeležili velike gubitke žita zbog visokih temperatura i suše. Takvi gubici utiču i na snabdevanje, što može dovesti do rasta maloprodajnih cena i većeg pritiska na potrošače.
Šta to znači za poljoprivredu i potrošače?
Za proizvođače su ekonomske posledice već ozbiljne: pad prihoda, rast troškova proizvodnje i povećan rizik od gašenja farmi. Smanjenje broja aktivnih proizvođača i prekidi u lancima snabdevanja mogu dodatno smanjiti ponudu i povećati cenu hrane globalno — što posredno može uticati i na tržišta u Srbiji i regionu.
Rešenja i prilagođavanje
Prelazak na obnovljive izvore energije (solar, vetroenergija) dugoročno može smanjiti tempo klimatskih promena i frekvenciju ekstremnih događaja, ali tranzicija je spora. Istovremeno, naučnici i agronomi rade na tehnologijama i metodama za otporniju poljoprivredu — od gelova koji smanjuju potrebu za navodnjavanjem do automatizacije i robotskih rešenja za negu useva.
Zaključak: Iako su tehnološka rešenja i prelazak na obnovljive izvore deo rešenja, kratkoročno su proizvođači i potrošači ranjivi na cenovne šokove izazvane ekstremnim vremenskim uslovima.
Napomena za čitaoce u Srbiji: Iako je studija fokusirana na SAD, globalne tržišne veze i klimatske promene znače da poremećaji u velikim prinosnim regionima mogu uticati i na dostupnost i cenu hrane u Evropi i na domaćem tržištu.
Pomozite nam da budemo bolji.
