Sumnje I Dileme: Indonezija Šalje Prvi Kontingent Vojnika U Gazu — Rizici I Ciljevi

Indonezija planira da pošalje prvi kontingent od 1.000 vojnika u pojas Gaze u narednim nedeljama, što je deo obećanih oko 8.000 pripadnika za Međunarodnu stabilizacionu snagu (ISF) u okviru inicijative poznate kao Bord mira, kojom se povezuje ime Donalda Trumpa.

Portparol indonežanske vojske, brigadni general Donny Pramono, izjavio je za medije da se očekuje da prve trupe stignu u enklavu do aprila, dok bi većina kontingenta trebalo da bude na terenu do juna.

Reakcije i strahovanja

Kako se raspoređivanje ubrzava, raste zabrinutost u Indoneziji zbog moguće uloge njihovih oružanih snaga u kontekstu izraelske vojne kampanje protiv Gaze. Analitičari i predstavnici civilnog društva upozoravaju na rizik da snage, ako deluju izvan okvira Ujedinjenih nacija, budu percipirane ili upotrebljene kao instrument stranih interesa.

„Plašimo se da će Indonezija biti iskorišćena kao tampon zona za kontrolu Palestinaca“, rekao je Shofwan Al Banna Choiruzzad, vanredni profesor Univerziteta u Indoneziji, za Al Jazeeru.

Kritičari ističu da bi raspoređivanje bez jasnog mandata i međunarodnog nadzora moglo narušiti ugled Indonezije, koja je dugi niz godina bila priznata po učešću u UN mirovnim misijama. Postoji strah da bi indonežanski kontingent mogao biti optužen za „legitimizaciju“ izraelske kontrole ili da postane praktično sredstvo za disciplinovanje civilnog stanovništva u Gazi.

Politički i diplomatski izazovi

Indonezija nema diplomatske odnose sa Izraelom i dugo zvanično podržava rešenje sa dve države i nezavisnu palestinsku državu. Zbog toga zvaničnici ističu da Jakarta mora jasno da ograniči operativnu saradnju u oblastima koje bi zahtevale koordinaciju sa izraelskom vojskom — jer bi to moglo biti protumačeno kao praktično priznanje Izraela.

Indonesian President Prabowo Subianto, centre, attends the inaugural meeting of the Board of Peace with other world leaders in Washington, DC, on February 19, 2026 [Kevin Lamarque/Reuters]

Zvaničnici u Džakarti su poručili da će indonežanske snage imati „uravnoteženu“ ulogu na Bordu mira, zajedno sa državama kao što su Saudijska Arabija, Turska, Egipat, Jordan, Katar, UAE i Pakistan. Međutim, posmatrači upozoravaju da bi angažman u takvom okviru mogao otežati dosadašnju jasnu spoljnu politiku podrške Palestini.

Sastav i kritike Borda mira

Bord mira je privukao pažnju i kritikama zbog sastava i načina rada. Među imenima koja su povezana sa inicijativom nalaze se Donald Trump, Jared Kushner, Marco Rubio, Steve Witkoff, Marc Rowan, Ajay Banga, Tony Blair i Robert Gabriel Jr. Kritičari ocenjuju da je učešće Palestinaca marginalizovano — u okviru takozvanog tranzicionog odbora, gde su navodno apolitični tehničari pod predsedavanjem Alija Shaatha.

Humanitarna pomoć i trgovinski kontekst

Vlada Indonezije naglašava da će kontingent biti poslan „isključivo da podrži oporavak Palestine i njen put ka nezavisnosti i suverenitetu“. Pored trupa, Jakarta planira da pošalje humanitarnu pomoć i nekoliko bolničkih brodova.

Na marginama inauguracione sednice Borda mira, predsednik Prabowo Subianto potpisao je trgovinski sporazum sa SAD koji je ostavio američke tarife na indonežanski izvoz na 19% (ranija najava bila je 32%), dok je Indonezija pristala da snizi tarife na većinu uvoza iz SAD. Stručnjaci upozoravaju da geopolitičke i trgovinske ambicije mogu uticati na političke reakcije Džakarte u slučaju problema u operaciji.

Šta sledi

U narednim nedeljama biće ključno kako će indonežanska vlada jasno definisati mandat i pravila angažovanja snaga, te da li će postojati međunarodni (posebno UN) mehanizmi nadzora i odgovornosti. U zemlji se očekuju dodatna pitanja od civilnog društva i religijskih organizacija, a predsednik Prabowo bi mogao biti suočen sa zahtevima za većom transparentnošću ili čak revidiranjem učešća ako mission ne bude u skladu sa deklarisanim ciljevima.