MAVEN je 21. juna 2015. zabeležio elektromagnetni signal koji su istraživači identifikovali kao whistler — raspršeni radio‑talas tipičan za munje. Signal je registrovan nad kornom magnetnom oblasti na noćnoj strani Marsa, na 349 km, trajao je ~0,4 s i bio je ~10× jači od buke. Modeli pokazuju da bi energija izvora bila uporediva sa snažnom zemaljskom munjom, što sugeriše da su električni ispusti na Marsu verovatno češći nego što se misli.
MAVEN Detektovao „Whistler“ Na Marsu — Prvi Radio‑„Urlik“ Munje Potvrđen
Lightning 'Whistler' Detected on Mars For The First Time, Scientists Report
NASA‑in orbitalni brod MAVEN 21. juna 2015. zabeležio je neobičan elektromagnetni signal koji su istraživači sada identifikovali kao whistler — karakteristični raspršeni radio‑signal povezan s pražnjenjima munje. Ovaj rezultat ukazuje da električni ispusti zaista nastaju u marsovskoj atmosferi i da se njihovi radio‑talasi šire kroz plazmu prema sličnim fizikalnim pravilima kao na Zemlji.
Detalji detekcije
Tim pod vođstvom atmosferskog fizičara Františka Němeca (Karlov univerzitet, Češka) pregledao je 108.418 snimaka instrumenta za plazma‑talase na MAVEN‑u i pronašao jednu očiglednu manifestaciju whistler‑a. Signal je registrovan iznad korne oblasti sa lokalnim magnetnim poljem, na noćnoj strani Marsa, pri nadmorskoj visini od 349 km (217 milja).
Mars is prone to extreme dust storms and other weather events. (NASA/JPL-Caltech/Hubble Space Telescope)
Whistler je trajao oko 0,4 sekunde, imao je padajući spektar frekvencija (što je tipično za ove događaje) i bio je približno 10 puta jači od pozadinske buke instrumenta. Kada su istraživači modelovali magnetno polje i gustinu plazme u tom regionu i računali vreme putovanja signala od površine, dobijene vrednosti su se vrlo dobro poklapale sa merenjima.
Šta ovo znači
Iako Mars nema globalno magnetno polje poput Zemlje, lokalizovane korne magnetizovane oblasti mogu da usmere plazma‑talase duž magnetnih linija i omoguće širenje whistler‑a. Modeliranje sugeriše da je izvorna energija pražnjenja, posle uračunatih gubitaka tokom prenosa signala, uporediva sa snažnom zemaljskom munjom.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Detekcija objašnjava i zašto su ovakvi signali retki: potrebno je „poklopiti“ nekoliko faktora — snažno električno pražnjenje na tačno određenom mestu i vremenu, prisustvo odgovarajuće lokalne magnetne geometrije (skoro vertikalno polje) i noćna strana planeta, kada je jonosfera dovoljno retka da plazma‑talasi mogu da se prostiru. Manje od 1% snimaka odnosilo se na regione sa pogodnom geometrijom.
Impikacije za nauku i astrobiologiju
Otkrivanje whistler‑a dodatno podržava prethodne izveštaje o električnim ispustima na Marsu koji verovatno nastaju trenjem čestica peska tokom intenzivnih prašinskih oluja. Električni pražnjenja su važna i zato što u laboratorijskim uslovima mogu podstaći sintezu organskih molekula relevantnih za prebiotičku hemiju. Ako su takvi procesi bili učestali na Marsu, to bi bila jedna od dodatnih stavki koje astrobiolozi uzimaju u obzir pri proceni ranih uslova na crvenoj planeti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances. Rezultati nisu konačan dokaz o učestalosti munja na Marsu, ali značajno povećavaju verovatnoću da se električne oluje događaju češće nego što dosadašnje merenja pokazuju.
Napomena: uslovi za registraciju whistler‑a su restriktivni — zato su potrebne dodatne misije i instrumenti za sistematsko proučavanje ovih pojava na Marsu.
Pomozite nam da budemo bolji.
