Studija u Nature otkriva da ljudi sa očuvanim pamćenjem — uključujući "super agere" starije od 80 godina — imaju više nezrelih neurona u hipokampusu nego osobe sa kognitivnim padom. Novoformirani neuroni čine oko 0,01% hipokampalnih ćelija, a istraživanje je koristilo single-cell RNA sekvenciranje i analize epigenetskih potpisa. Zbog malih veličina grupa (≤10) potrebne su veće studije i funkcionalna validacija tih ćelija.
Super ageri: Ljudi 80+ sa izvanrednim pamćenjem imaju više mladih neurona, pokazuje studija
Nova studija objavljena u časopisu Nature pokazuje da odrasli čiji mozgovi i u starosti zadržavaju sposobnost stvaranja novih neurona — uključujući tzv. „super agere“ — imaju bolje pamćenje i očuvanije kognitivne funkcije nego oni kod kojih ta sposobnost slabi.
Istraživači su analizirali uzorke hipokampusa od preminulih donora različitih starosnih grupa, od mladih odraslih do pojedinaca starijih od 80 godina sa izuzetno očuvanim pamćenjem. Tim je otkrio da su i mlađi i stariji odrasli sa zdravom kognicijom imali znatnu stopu neurogeneze s obzirom na godine, iako novoformirane ćelije predstavljaju vrlo mali deo ukupnog broja neurona — oko 0,01% hipokampalnih ćelija.
Nasuprot tome, uzorci osoba sa kognitivnim padom, uključujući pacijente sa Alchajmerovom bolešću, pokazali su manji broj nezrelih (razvijajućih) neurona. Iznenađujuće, određena grupa "super agera" imala je i veći broj nezrelih neurona nego druge grupe, uključujući osobe sa Alchajmerom. Ipak, autori napominju da su veličine pojedinačnih grupa bile male (svaka grupa ≤ 10), pa neki rezultati nisu statistički čvrsti.
Metodologija
Da bi identifikovali ćelijske tipove povezane sa neurogenezom, istraživači su koristili single-cell RNA sekvenciranje koje otkriva genetske potpise pojedinačnih ćelija. Pored toga, analizirali su i epigenetske potpise — modifikacije DNK koje ukazuju na regione spremne za gensku ekspresiju — korišćenjem testa koji detektuje delove genoma "primljene" za aktivaciju. Kombinacija ovih pristupa povećava specifičnost nalaza u odnosu na klasične proteinske markere, koji ponekad mogu biti nespecifični.
Ograničenja i naredni koraci
Stručnjaci, među kojima je i Maura Boldrini Dupont sa Columbia University, upozoravaju da male veličine uzoraka i ograničenja rada sa postmortem materijalom zahtevaju oprez pri tumačenju podataka. Ključni naredni korak je funkcionalna validacija novih neurona — odnosno dokaz da ti ćelijski tipovi stvarno doprinose mrežama i funkcijama pamćenja u ljudskom mozgu. To će verovatno zahtevati razvoj osetljivijih tehnika snimanja i novih eksperimentalnih metoda.
„Potrebna nam je funkcionalna validacija tih ćelija da bismo znali šta rade u ljudskom mozgu,“ kaže koautor Orly Lazarov.
Ovo istraživanje dodatno podržava ideju da ljudski mozak zadržava kapacitet za stvaranje novih neurona i u odraslom dobu, ali i ističe potrebe za većim studijama i metodološkim napretkom kako bi se u potpunosti razumela uloga neurogeneze u očuvanju kognitivnih sposobnosti tokom starenja.
Članak je reprodukovan uz dozvolu; prvi put objavljen 25. januara 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
