Astronomi koristeći radio-teleskop MeerKAT otkrili su izuzetno snažan maser u galaksiji H1429-0028, udaljenoj oko 8 milijardi svetlosnih godina. Signal na 1667 MHz bio je pojačan gravitacionim sočivom, što je omogućilo detekciju i klasifikaciju kao moguće gigamaser. Emisija je ocenjena kao ~100.000 puta luminosnost jedne zvezde u veoma uskom delu spektra, a tim planira dalja posmatranja kako bi otkrio više sličnih izvora.
Otkriven Gigamaser: Ogroman „Svemirski Laser“ Pojačan Gravitacionim Sočivom
NASA / ESA / ESO / W. M. Keck Observatory
Astronomi koji rade sa južnoafričkim radio-teleskopom MeerKAT otkrili su izuzetno snažnu mikrotalasnu emisiju iz daleke galaksije H1429-0028, udaljene približno 8 milijardi svetlosnih godina. Emisija, poznata kao maser (radio-ekvivalent lasera), bila je toliko moćna da je istraživački tim predložio novu oznaku: gigamaser.
Signal je registrovan na frekvenciji 1667 MHz i dodatno je pojačan efekatom gravitacionog sočiva — masivna galaksija koja se nalazi između nas i izvora izobličila je i uvećala svetlost pozadinskog objekta, kao prirodna kosmička lupa.
Kako nastaje maser (i šta je gigamaser)
Maseri nastaju kada molekuli u oblacima gasa i prašine budu pobuđeni zračenjem iz okolnih izvora (npr. mladih zvezda ili aktivnih galaktičkih jezgara) i masovno emituju koherentne fotone iste frekvencije. U sudaru galaksija, kompresija gasa pojačava formiranje zvezda i stvara uslove pogodne za pobuđivanje hidroksilnih (OH) molekula. Kada su takve emisije izuzetno jake, nazivaju se megamaseri — a otkriće u H1429-0028 toliko je intenzivno da su autori predložili termin gigamaser.
„Ovaj sistem je zaista izvanredan. Vidimo radio-ekvivalent lasera na pola puta kroz univerzum,“ rekao je vodeći autor Thato Manamela sa Univerziteta u Pretoriji.
Koautor Roger Deane dodao je da je signal bio toliko jak da je već pri prvom kratkom pregledu na 1667 MHz bio jasno vidljiv — otkriće je, kako je rekao, delimično i serendipitet.
Zašto je ovo važno
Gigamaseri, kao i megamaseri, su retki jer zahtevaju vrlo specifične fizičke uslove. Zbog toga su dragoceni alati u astrofizici: omogućavaju merenje svojstava dalekih galaksija, proučavanje intenzivne zvezdane formacije i dinamike galaktičkih sudara, i mogu pomoći u mapiranju kosmičke istorije. Gravitaciono sočivo dodatno pomaže astronomima da detektuju ekstremne objekte koji bi inače ostali previše slabi da bi se videli.
Sa poboljšanjima i širim programima posmatranja na MeerKAT-u, tim očekuje da će otkriti više sličnih izvora. „Ovo je tek početak — cilj nam je da pronađemo stotine pa i hiljade takvih sistema,“ rekao je Manamela.
Ključni podaci: galaksija H1429-0028 ~8 milijardi sv. god., detekcija na 1667 MHz, približna snaga ~100.000 puta luminosnosti zvezde u vrlo uskom delu spektra (zbog čega je predložen termin gigamaser).
Pomozite nam da budemo bolji.
