Priznanje Izraela Somalilendu i modernizacija luke Berbera pod upravom DP Worlda otvaraju perspektivu brzog rasta pomorskog prometa, naročito ukoliko se realizuje dogovor sa Etiopijom. Međutim, savez sa Izraelom i prisustvo UAE povećavaju rizik od napada, pre svega od Hutija koje podržava Iran, ali i od lokalnih ekstremista poput Al-Šababa. Zvaničnici Somalilenda ističu nameru da doprinesu miru, dok eksperti upozoravaju na nedovoljnu procenu bezbednosnih posledica.
Priznanje Izraela Somalilendu: Berbera Na Rasputnici — Ekspanzija I Rizik
Berbera port has been transformed by UAE's DP World (Tony KARUMBA)(Tony KARUMBA/AFP/AFP)
Somalilend tvrdi da bi nedavno priznanje njegove nezavisnosti od strane Izraela moglo doneti veliki ekonomski zamah luci Berbera, ali stručnjaci upozoravaju da takav savez istovremeno povećava bezbednosne rizike u regionu.
Luka Berbera na Adenskom zalivu, koju je tokom protekle decenije modernizovala kompanija DP World iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pretvorena je u savremeni terminal na jednom od najprometnijih svetskih trgovačkih pravaca. Iako i dalje rukuje znatno manjim brojem kontejnera nego susedni Džibuti ili Mombasa, zvanični podaci pokazuju da je saobraćaj kroz luku porastao za oko 30% u periodu od 2023. do 2025. godine.
Potencijal rasta: Direktor uprave luke, Ali Diriye Ahmed, navodi da bi dogovor u pregovorima sa Etiopijom — zemljom bez izlaza na more sa više od 130 miliona stanovnika — mogao povećati promet za dodatnih 80%. Ahmed takođe očekuje "ogroman porast" nakon izraelskog priznanja i već razmatra proširenje kapaciteta luke.
Bezbednosne pretnje
Međutim, savezi sa Izraelom i UAE donose i ozbiljne bezbednosne posledice. Vođa huti pobunjenika u Jemenu, Abdel Malek al-Houthi, upozorio je da bi svako izraelsko prisustvo u Somalilendu smatrali "vojnom metom". UAE, koje upravlja lukom i poseduje proširenu vojnu bazu u blizini, već je bilo meta iranskih napada tokom regionalnih tenzija.
Jedan zaposleni u DP Worldu, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je: "Zaista ne znamo šta se tamo dešava. Ponekad ima i po 20 aviona nedeljno." Stručnjaci i zapadni diplomata navode da postoji rasprostranjeno verovanje o mogućem izraelskom vojnom ili sigurnosnom prisustvu u bazi, iako su takvi aranžmani verovatno tajnoviti.
Ako bi se potvrdilo prisustvo izraelskih snaga u emiratkoj bazi, luka i prateća infrastruktura mogli bi postati mete huti ili iranskih raketnih napada. Osim toga, lokalne ekstremističke grupe poput Al-Šababa javno su najavile da će se suprotstaviti bilo kakvom pokušaju da Izrael koristi Somalilend.
Političke poruke i lokalni odgovor
Hargeisa je u početku negirala pregovore o izraelskoj vojnoj bazi, da bi kasnije poručila da "ništa nije isključeno". Khadar Hussein Abdi, ministar predsedništva i savetnik predsednika, izjavio je za AFP: "Ne udružujemo se sa Izraelom da bismo bili protiv bilo koga. Somalilend želi da doprinese miru u regionu."
U samom gradu Berberi, mirnom mestu od oko 70.000 stanovnika, lokalne vlasti ističu pozitivne efekte ulaganja: gradonačelnik Abdishakur Mohamoud Hassan navodi rast broja stanovnika i poreskih prihoda, uvođenje besplatnog osnovnog obrazovanja i otvaranje novih zdravstvenih ambulanti. On veruje da bi priznanje Izraela moglo ubrzati razvoj grada i upoređuje ga sa transformacijom u stilu Dubaija.
Zaključak
Potencijal za ekonomski rast Berbere je realan, posebno ako pregovori sa Etiopijom napreduju. Ipak, veći geopolitički angažman nosi povećan bezbednosni rizik — od huti pretnji i iranskih napada do lokalnih ekstremističkih akcija. Stručnjaci upozoravaju da vlasti Somalilenda možda nisu dovoljno procenile dugoročne bezbednosne posledice svojih diplomatskih i bezbednosnih izbora.
Napomena: Situacija je dinamična; potvrđene informacije o vojnom prisustvu stranih sila u Somalilendu su ograničene i često klasifikovane.
Pomozite nam da budemo bolji.
