Izrael i SAD sprovode zajedničke vazdušne udare na Iran dok se u javnoj retorici sve češće pominje cilj promena režima. Netanjahu je pozvao Irance da izađu na ulice nakon izveštaja o ubistvu ajatolaha Hamneija, a udari su, prema izveštajima, prouzrokovali stotine žrtava, uključujući decu u školi. Analitičari upozoravaju da cilj možda nije kontrolisana tranzicija, već destabilizacija Irana, što može imati široke regionalne posledice. Konačan ishod zavisi od podrške SAD, stavova zalivskih država i međunarodne diplomatije.
Izrael i SAD Udaraju Iran: Cilj Je Promena Režima — Ili Raspad Države?
A plume of smoke ascends to the sky in Tehran after a strike on March 2, 2026 [Atta Kenare/AFP]
Izrael i Sjedinjene Države sprovode koordinisane vazdušne udare na Iran, što iz Bejruta do Teherana dovodi do jasnih i nejasnih posledica — od ljudskih žrtava do promena u regionalnoj ravnoteži snaga. U fokusu diskusije je da li je zvanični cilj bila podrška unutrašnjoj promeni režima u Iranu ili, kako upozoravaju analitičari, izazivanje rasula koje bi oslabilo iransku državu.
Netanjahujevo obraćanje i odgovori u Iranu
Nakon izveštaja o ubistvu iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se Irancima na perzijskom, pozivajući ih da masovno izađu na ulice i „dovrše posao“ svrgavanja režima. Zvanični izvori navode da su napadi do sada, prema iranskim i drugim izvorima, odneli više od 555 života, uključujući oko 180 žrtava u školi za devojčice na jugu zemlje.
„Vaša patnja i žrtve neće biti uzaludne. Pomoć koju ste očekivali – ta pomoć je sada stigla,“ rekao je Netanjahu komentarišući savezničke napade.
Podrška u Izraelu i mišljenja analitičara
U Izraelu, kako prenose novinari i analitičari, vlada široka podrška vojnim akcijama — čak i među delom liberalne javnosti koja veruje da bi svrgavanje iranskog režima dugoročno promenilo regionalni pejzaž. Ipak, stručnjaci poput Daniela Levya i Ahrona Bregmana upozoravaju da je cilj aktuelne kampanje možda neuredan pad režima ili čak raspad države, a ne kontrolisana tranzicija.
„Mislim da postoji javna neprozirnost oko izraelskih ratnih ciljeva... Više ih zanima raspad režima i države nego glatka promena,“ rekao je Daniel Levy.
Međunarodni i regionalni faktori
Trajanje i ishod sukoba zavise od podrške Sjedinjenih Država, spremnosti zalivskih saveznika da podnesu posledice udaraca i šire regionalne diplomatije. Većina izraelskih vojnih rashoda pokrivena je američkom pomoći, a u Vašingtonu postoji i politički otpor prema eskalaciji. Analitičari takođe ukazuju na rizik širenja sukoba na Irak, Zaliv i druge delove regiona — što bi, po njihovom mišljenju, odgovaralo nekim ciljevima izraelske strategije.
Unutrašnja dinamika u Iranu
Protesti koji su ranije potresali Iran okupljaju širok spektar grupa sa različitim zahtevima — od restauracije monarhije do potpune demokratije — dok su nakon stranih napada neke zajednice više naklonjene vladi iz straha od spoljne agresije. Ta raznolikost znači da spoljašnja podrška promeni režima ne garantuje stabilnu ili jedinstvenu tranziciju.
Moguće posledice
U slučaju da se iranska država ozbiljno destabilizuje, region bi mogao da se suoči s dugotrajnim nemirima, prelaskom moći i novim bezbednosnim pretnjama. Stručnjaci upozoravaju da bi takav ishod dao Izraelu veću slobodu delovanja u regionu, ali i otvorio put nepredvidivim posledicama po civilno stanovništvo i globalnu bezbednost.
Napomena: U tekstu su iskorišćeni podaci i izjave objavljeni u trenutku nastanka originalnog izveštaja; tamo gde je moguće, izraženi su kao izveštaji ili navodi kako bi se naznačila neizvesnost izvora.
Pomozite nam da budemo bolji.
