Mojtaba Khamenei je označen kao glavni kandidat za naslednika svog oca, koji je, prema izveštajima, ubijen na početku rata sa SAD i Izraelom. Njegova bliska povezanost sa IRGC-om, optužbe za učešće u gušenju protesta i zapadne sankcije čine ga kontroverznom figurom. Ako preuzme vlast, to bi verovatno ojačalo poziciju hardlinera u Teheranu i smanjilo šanse za brze pregovore sa Zapadom. Proceduru za izbor novog vrhovnog vođe vodi Skupština stručnjaka, dok tročlani savet upravlja privremenim poslovima.
Mojtaba Khamenei — Glavni Kandidat Za Naslednika Iranskog Vrhovnog Vođe?
An Iranian man holds a picture of Mojtaba Khamenei, the son of the Iran's then-supreme leader, as he takes part in celebrations of the 47th anniversary of the Islamic revolution in Tehran, Iran, February 11, 2026 [File: Abedin Taherkenareh/EPA]
Mojtaba Khamenei, drugi sin ajatolaha Alija Khameneija, ponovo je pominjan kao mogući naslednik svog oca, koji je, prema izveštajima, ubijen prvog dana rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. Iako lokalne vlasti još nisu dale zvaničnu potvrdu, izraelski i zapadni mediji navode da je hardlinerski verski zvaničnik glavni kandidat za novog vrhovnog vođu 47-godišnje Islamske Republike.
Šta se zna
Zvanične institucije nisu saopštile konačne informacije, ali u napadima na kompleks u Teheranu navodno su stradali i članovi Khameneijeve porodice — navodno njegova majka, supruga i jedna sestra. Mojtaba, star oko 56 godina, navodno nije bio prisutan i za sada je preživeo intenzivno bombardovanje.
Politički i vojni uticaj
Khamenei nije biran na javnim izborima, ali decenijama važi za jednu od ključnih figura u užem krugu vrhovnog vođe. Izgradio je duboke veze sa Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC) i tokom godina bio povezan sa ljudima koji su napredovali u bezbednosnom i obaveštajnom aparatu režima.
Optužbe, sankcije i finansijske veze
Protiv Khameneija su iznete optužbe o umešanosti u nasilno gušenje protesta, posebno tokom Zelenog pokreta 2009. i nedavnih talasa demonstracija. Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije za ljudska prava ukazale su na tešku represiju tokom protesta, koju vlast pravda optužbama na račun "terorista" i spoljnih neprijatelja.
Zapadne vlasti su uvele sankcije protiv Mojtabe; medijski izveštaji povezuju ga i sa ekonomskim mrežama i transferom velikih novčanih sredstava preko bliskih saradnika. Bloomberg i drugi izvori pominju veze sa bankarskim slučajevima i navodnim kupovinama luksuznih nekretnina u inostranstvu, iako Khamenei kategorički nije javno potvrdio te navode.
Verski položaj i pitanje sukcesije
Religijska akreditacija Mojtabe Khameneija izaziva polemike: on nosi titulu hojatoleslama, što je niži verski čin od ajatolaha. Ipak, istorijski presedan postoji — njegov otac takođe nije bio ajatolah kada je 1989. preuzeo vlast i tada je zakon izmenjen kako bi se omogućilo njegovo imenovanje. Slično pravno rešenje može biti opcija i u ovom slučaju.
Procedura i privremena vlast
Dok traje nesigurnost i dok su u nekim delovima zemlje uvedeni prekidi interneta i ograničenja informisanja, tročlani savet je pravno ovlašćen za privremeno upravljanje. Savet čine Alireza Arafi (član Savetodavnog veća), Gholam-Hossein Mohseni-Ejei (šef pravosuđa) i predsednik Masoud Pezeshkian. Po iranskom zakonu, konačnu odluku o novom vrhovnom vođi donosi 88-člana Skupština stručnjaka čije su kancelarije takođe pogođene u napadima.
Mogući politički efekti
Ako bi Mojtaba Khamenei zaista postao naslednik, to bi verovatno značilo jačanje uticaja hardlinerskih krugova u iranskom establišmentu i manju spremnost na brze pregovore ili kompromis sa Zapadom. Nasledstvo bi dodatno izazvalo pitanja o prirodi vlasti u Iranu i o mogućem obliku dinastičnog prenosa moći u teokratskom sistemu.
Napomena: Zbog tekućih događaja i ograničenih informacija, mnogi detalji ostaju nepotvrđeni. Čitaoci bi trebalo da prate zvanična saopštenja i dalja izveštavanja radi ažuriranja činjenica.
Pomozite nam da budemo bolji.
