Velika studija objavljena u The BMJ analizirala je elektronske zapise više od 600.000 pacijenata VA sistema i otkrila da započinjanje terapije GLP-1 lekovima (npr. Ozempic, Mounjaro) može biti povezano sa smanjenim rizikom od razvoja zavisnosti od alkohola, kanabisa, kokaina, nikotina i opioida. Kod osoba sa postojećim poremećajima upotrebe supstanci, GLP-1 terapija bila je povezana sa smanjenjem hitnih prijema, hospitalizacija, predoziranja i smrtnosti. Pošto je reč o opservacionom nalazu iz VA populacije, potrebna su randomizovana kontrolisana ispitivanja da bi se potvrdila uzročnost.
Kako GLP-1 lekovi mogu pomoći u borbi protiv zavisnosti: šta nova studija otkriva
FILE - The injectable drug Ozempic in Houston on July 1, 2023. (AP Photo/David J. Phillip, File)(ASSOCIATED PRESS)
Blockbuster GLP-1 lekovi koji su promenili tretman dijabetesa i gojaznosti mogli bi, prema velikoj novoj studiji, da smanje rizik od razvoja više vrsta poremećaja upotrebe supstanci i da ublaže neke od najtežih posledica zavisnosti.
O čemu je reč?
Analiza objavljena u The BMJ ispitala je elektronske medicinske zapise više od 600.000 pacijenata američkog Veterans Affairs (VA) sistema sa dijabetesom. Istraživači su uporedili pacijente koji su započeli terapiju GLP-1 agonistima receptora (lekovi kao što su Ozempic i Mounjaro) sa onima koji su primali druge antiglikemijske lekove.
Ključni nalazi
U poređenju sa drugim lekovima za snižavanje šećera, pokretanje terapije GLP-1 lekovima bilo je povezano sa smanjenjem rizika od razvoja poremećaja upotrebe supstanci za više tipova supstanci:
- Alkohol: -18%
- Kanabis: -14%
- Kokain: -20%
- Nikotin: -20%
- Opioidi: -25%
Kod osoba koje su već imale poremećaj upotrebe supstanci, započinjanje GLP-1 terapije povezano je sa manjim rizikom teških ishoda:
- Posete hitnoj pomoći: -31%
- Hospitalizacije: -26%
- Suicidalne misli ili pokušaji: -25%
- Predoziranje: -39%
- Smrtnost: -50%
Autori procenjuju da je upotreba GLP-1 lekova mogla sprečiti oko 7 slučajeva poremećaja upotrebe supstanci i 12 incidenata ozbiljne štete na svakih 1.000 korisnika tokom tri godine pratećeg perioda.
Kako lekovi deluju i šta to znači
GLP-1 agonisti utiču na hormone u crevima i mozgu koji regulišu apetit i osećaj sitosti. Naučnici pretpostavljaju da slični mehanizmi mogu smanjiti i opsesivne misli i žudnju koje doprinose zavisnosti — ali tačan neurobiološki mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen.
"Izgleda da GLP-1 sistem pogađa biologiju zavisnosti i temeljne sisteme koji su zajednički za ove poremećaje", rekao je dr Lorenzo Leggio.
Ograničenja i oprez
Važno je naglasiti nekoliko ograničenja studije:
- Studija je opservaciona — pokazuje povezanost, ali ne dokazuje uzročnost.
- Podaci dolaze iz VA sistema, koji pretežno uključuje stariju, belu i muškarce; iako su rezultati bili slični i u podgrupi od >35.000 žena, generalizacija na širu populaciju je ograničena.
- Istraživanje je rađeno među osobama sa dijabetesom i upoređivalo je GLP-1 lekove sa drugim antiglikemijskim terapijama, ne sa potpunim izostankom lečenja.
- I dalje postoje nerešeni faktori (socioekonomski položaj, stil života i drugi) koje autori nisu mogli u potpunosti kontrolisati.
Zato autori i stručnjaci ističu da su potrebna randomizovana, kontrolisana ispitivanja da bi se utvrdilo da li GLP-1 lekovi zaista uzrokuju smanjenje rizika od zavisnosti. Neka takva klinička ispitivanja su u pripremi.
Praktične implikacije
Rastući dokaz da GLP-1 lekovi mogu uticati na zavisnost izaziva interesovanje u medicinskoj zajednici; neki stručnjaci povremeno propisuju te lekove van indikacija (off-label) kod težih slučajeva. Međutim, GLP-1 lekovi imaju i svoje nuspojave i troškove, pa treba pažljivo proceniti rizik i korist pre široke primene.
Zaključak: nalazi su obećavajući, ali zasad preliminarni — potrebni su klinički pokusi koji će potvrditi efikasnost i bezbednost GLP-1 terapije u prevenciji i lečenju poremećaja upotrebe supstanci.
Izvor: The BMJ (analiza podataka iz sistema Veterans Affairs); izveštaj Associated Press Health & Science.
Pomozite nam da budemo bolji.
