Studija iz Kaskadnih planina pokazuje da proređivanje šuma može povećati zimski snežni pokrivač do 30% u odnosu na neuređene oblasti, što odgovara ~15.1 miliona litara vode na 100 jutara (≈40,5 ha). Istraživači su koristili lidar i terenska uzorkovanja, a optimalni razmaci između stabala ocenjeni su na ~4–16 m. Efekat je bio jači na severnim padinama, ali autori upozoravaju da rezultati zavise od lokalnih uslova i zahtevaju dodatna istraživanja.
Kako Proređivanje Šume Može Povećati Zalihe Pitke Vode
Možda snežni pokrivač najčešće doživljavate kao podlogu za sankanje, skijanje ili snowboarding. Ipak, ogromne mase snega koje se tope u proleće pune reke i potoke i predstavljaju ključan izvor vode za gradove, naselja i poljoprivredu. Na primer, Kalifornija dobija oko 30% svoje vode iz snežnog pokrivača u planinskom lancu Sierra Nevada.
Šta su istraživači uradili?
U Kaskadnim planinama (država Washington) istraživači su testirali uticaj proređivanja šume na zimski snežni pokrivač. Podelili su površine na parcelе na severnim i južnim padinama i izveli različite intenzitete proređivanja: stabla poput ponderoze (ponderosa pine) i douglasove jele (Douglas fir) ostavljana su na različitim razmacima (npr. ~4–16 m, odnosno 13–52 stopa).
Kako su merili sneg?
Koristili su lidar — lasersko mapiranje iz aviona ili drona — da bi napravili detaljnu mapu terena bez snega i mapu sa snegom. Kombinovanjem tih podataka dobili su preciznu sliku dubine snega za svaku tačku. Gustoću snega određivali su dodatnim terenskim uzorcima.
Glavni nalazi
Istraživanje je pokazalo da su proređene parcele imale do 30% više snežnog pokrivača nego neuređene. Skalirano, to bi značilo otprilike 4 miliona američkih galona dodatne vode na svakih 100 jutara (≈40,5 ha) šume — što je oko 15,1 miliona litara15.100 m³ vode.
Istraživači su utvrdili i raspon razmaka između stabala (≈13–52 ft, tj. ~4–16 m) u kome se postižu slične koristi, što daje veću fleksibilnost šumarskom upravljanju. Takođe su zabeležili razliku između padina: severne padinejužne
"Više otvorenih prostora omogućava da veći deo snega stigne do tla umesto da ga krošnje presretnu i izgube isparavanjem," rekao je jedan od istraživača.
Zašto proređivanje pomaže?
Guste krošnje presreću sneg; deo ga povratno isparava i ne akumulira se na tlu. Proređivanje smanjuje presretanje, povećava padavine na tlo i menja mikroklimu (više sunčeve svetlosti i vazdušnog protoka), što je u ovom slučaju dovelo do neto povećanja snežnog pokrivača.
Širi kontekst i ograničenja
Ovo istraživanje pokazuje obećavajuće rezultate, ali autori naglašavaju da su uticaji lokalni i da se ne mogu odmah generalizovati na sve regione: klima, vrsta šume i topoografske razlike igraju značajnu ulogu. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se razumelo kako bi proređivanje uticalo u drugim planinskim lancima ili pri drugačijim klimatskim uslovima.
Proređivanje može imati i dodatne koristi: smanjivanje rizika od velikih, katastrofalnih požara i povećanje biodiverziteta otvaranjem prostora za novu vegetaciju — praksa koja je u mnogim regionima nadopunjena tradicionalnim znanjima i kontrolisanim paljevinama koje primenjuju autohtoni narodi.
Zaključak
Iako je potrebno više studija, ovakvi nalazi ukazuju na to da ciljano proređivanje šuma može postati alat u upravljanju vodnim resursima i požarnom bezbednošću, naročito u regionima kojima preti smanjenje snežnog pokrivača zbog klimatskih promena.
Izvor: Prvobitno objavljeno u Grist, Why thinning a forest could get you more drinking water, 6. mart 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
