Kolumbijci glasaju na parlamentarnim izborima koji će odlučiti da li će desnica povratiti političku snagu i omogućiti ili blokirati Petrove planove za prepisivanje ustava. Oko 40 miliona birača bira skoro 300 poslanika, dok kampanju prate talas nasilja i nesigurnost u velikim delovima zemlje. Bivši predsednik Álvaro Uribe kandiduje se za Senat, a vlasti su rasporedile snage radi bezbednijih izbora.
Kolumbija glasa: Da li desnica može da se vrati dok Petro želi da prepiše ustav?
Colombia's decades of brutal internecine fighting and the presence of still powerful cocaine mafias have cast a long shadow over the campaign (Pablo VERA)(Pablo VERA/AFP/AFP)
U Kolumbiji su u nedelju otvorena parlamentarna glasanja koja će oblikovati poslednje mesece mandata levo orijentisanog predsednika Gustava Petra i testirati da li se nekada moćna desnica vraća na političku scenu.
Šta se bira i zašto je važno
Oko 40 miliona birača bira skoro 300 članova Kongresa. Novi sastav zakonodavne vlasti ima ključnu ulogu: može da omogući ili da zaustavi Petrove pokušaje da pokrene proces prepisivanja ustava i da proširi predsedničke nadležnosti.
Nasilje i bezbednost
Izborna kampanja je obilježena nasiljem: tokom kampanje je više od 60 političkih lidera ubijeno, jedan predsednički kandidat likvidiran je usred dana u Bogoti, pobunjenici su digli u vazduh napravu u većem gradu, a procenjuje se da je oko trećine teritorije nesigurna za kampanju.
„Da bi se bilo šta promenilo u ovoj zemlji, bio bi potreban čudo,“ rekla je Marta Sandoval, 39-godišnja kuvarica.
Politički kontekst
Petro, bivši gerilski borac i prvi levičarski predsednik Kolumbije izabran 2022. godine, predložio je stvaranje ustavotvorne skupštine koja bi prepisala osnovni zakon države. Njegovi saveznici kažu da bi novi ustav mogao da preoblikuje pravosuđe i omogući predsedniku veću mogućnost donošenja uredbi.
Međutim, Petrova koalicija je od izbora 2022. oslabila zbog unutrašnjih sukoba i problema u upravljanju. Tokom njegovog mandata zamenjeno je više od 60 ministara, a zakonodavna vlast je podržala neke reforme, dok je odbacila druge — poput zdravstvene reforme i promena poreskog sistema.
Desnica u ofanzivi
Desnica, koja pokušava politički preporod, ima značajnu figuru: bivši predsednik Álvaro Uribe kandiduje se za mesto u Senatu, oslanjajući se na birače koji su podržavali njegove stroge bezbednosne pristupe iz perioda 2002–2010.
Uprkos mirovnom sporazumu iz 2016. godine, disidentske oružane grupe rekonstruišu i šire svoje uticaje, dok Petrove pregovore o „totalnom miru" karakteriše stagnacija. Ministar odbrane Pedro Sánchez najavio je raspoređivanje snaga bezbednosti radi osiguranja „bezbednih" izbora.
Promene u izbornoj kulturi
Kampanje su se okrenule digitalnim platformama: TikTok influenseri, pevači i sadržaji generisani veštačkom inteligencijom koriste se da dopru do birača. Dvoje aktivista čak je predstavilo AI kandidata pod imenom "Gaitana" za jedno od mesta rezervisanih za autohtone zajednice — predstavljenog kao plavo obojena žena s pernatim ukrasima koja se zalaže za zaštitu životne sredine i prava životinja.
„Kopanje za glasove nije bilo lako,“ rekla je senatorka i bivša članica FARC-a Sandra Ramírez za AFP.
Birališta su bila otvorena od 08:00 do 16:00 časova (13:00–21:00 GMT).
Zaključak: Ishod parlamentarnih izbora će odrediti da li će Petro ostaviti nasleđe ustavnih promena ili će desnica povratkom u Kongres zaustaviti takve ambicije — a sve to pod senkom nasilja i rastućih bezbednosnih izazova.
Pomozite nam da budemo bolji.
