Izveštavanje o sukobima na Bliskom istoku postalo je značajno teže zbog sve strožijih ograničenja, cenzure i rizika od pritvaranja. Iran, Izrael i zemlje Zaliva uvode različite mere koje ograničavaju pristup, objavljivanje snimaka i nezavisno prikupljanje informacija. AFP se oslanja na izbeglice, dijasporu i centralne timove za verifikaciju sadržaja jer su pristup i internet u mnogim delovima regiona ograničeni.
Novinari pod pritiskom: Ograničenja, pritvaranja i cenzura dok izveštavaju o ratu na Bliskom istoku
Some of the tightest restrictions are in Iran and Israel (-)(-/AFP/AFP)
Novinari koji prate rat na Bliskom istoku suočavaju se sa rastućim ograničenjima, izuzecima pristupa, pritiscima i rizikom od pritvaranja — kako od država, tako i od oružanih grupa. Istraživanje među regionalnim šefovima biroa agencije AFP pokazuje da su posebno pogođeni Iran, Izrael i države Zaliva, dok Hezbolah i druge milicije ograničavaju rad medija u Libanu.
Kako AFP prikuplja informacije
Zbog otežanog rada unutar Irana — slabog interneta, ograničenog pristupa van Teherana i stroge kontrole vlasti — AFP se oslanja na razgovore sa ljudima koji su napustili zemlju, kontakte iz dijaspore i tim u Parizu koji prikuplja i proverava sadržaj sa društvenih mreža. Biro u Teheranu povremeno dokumentuje posledice udara iz daljine, ali nije mogao da poseti mesto napada na školu u Minabu, gde vlasti navode više od 150 žrtava.
Situacija u Iranu
Iranske vlasti strogo kontrolišu izveštavanje: Ministarstvo kulture i islamskog vođenja (Ershad) reguliše štampu, internet je ograničen, a bezbednosne službe često zaustavljaju i ispituju novinare. Državni mediji fokusiraju se na civilne žrtve i štetu, dok izostaju izveštaji o vojnim gubicima. AFP-ov šef fotografije za Bliski istok, Jewel Samad, navodi i upozorenje iranskih obaveštajnih službi koje apeluje da fotografisanje osetljivih lokacija može biti tretirano kao saradnja s neprijateljem.
Izrael: vojna cenzura i zabrane
Izrael već decenijama primenjuje strogu vojnu cenzuru, a u uslovima novih napada iz Irana i od Hezbolaha dodatno je pooštrio pravila. Zabranjeni su live prenosi panorame u vreme uzbuna i objavljivanje snimaka presretanja projektila, kao i identifikacija tačnih lokacija udara bez odobrenja. Uputstva vojskog cenzora naglašavaju da je cilj sprečavanje pomoći neprijatelju tokom rata.
Liban i zemlje Zaliva
U Libanu Hezbolah ograničava pristup svojim uporištima i organizuje selektivne posete medijima. Monarhije Zaliva — suočene sa neprijateljskim napadima — pooštrile su kontrolu nad informacijama: u Kataru je privedeno više od 300 osoba zbog deljenja snimaka i, kako su vlasti navele, dezinformacija; UAE zabranjuju fotografisanje mesta udara i upozoravaju na sankcije za širenje lažnih ili veštački generisanih slika; Saudijska Arabija, Kuvajt i Bahrein takođe su pojačali kontrolu i procesuiranje zbog objava o napadima.
Pravni rizici i ograničenja u drugim zemljama
Jordanska medijska komisija zabranila je objavljivanje video-snimaka vezanih za odbrambene operacije, a iračke i kurdske vlasti ograničavaju snimanje u blizini aerodroma, granica i osetljivih objekata. Novinari su upozoreni da budu oprezni pri deljenju korisnički generisanih sadržaja koji mogu otkriti pozicije ili infrastrukturu.
Međunarodni odnosi i vojne akreditacije
Pentagon je, za razliku od Zalivskog rata 2003. godine, odbio da pozove međunarodne medije na vojne pratnje; krajem prethodne godine neke vodeće agencije su izgubile pentagonske akreditacije nakon što nisu prihvatile nova pravila za medije.
Zaključak
Medijska sloboda u regionu je ozbiljno ograničena, a novinari rade u sve opasnijem i kontrolisanijem okruženju. Rizici uključuju pritvaranja, zabrane objavljivanja i pravno gonjenje, dok neizvesnost i ograničen pristup informacijama otežavaju nezavisno izveštavanje.
Napomena: Tekst sadrži izveštajne činjenice sa terena i izjave zvaničnika i novinara. Afp-ovi izvori i navedeni primeri ilustruju opštu tendenciju pooštravanja kontrole nad medijima u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
