Nova vrsta psihodelične gljive iz Afrike menja priču o „magičnim“ pečurkama

Otkriće nove psihodelične gljive u jugoistočnoj Africi navodi mikologe da ponovo preispitaju evolutivnu istoriju dobro poznate „magične“ vrste. Studija objavljena u Proceedings B of the Royal Society ukazuje da su Psilocybe cubensis i novo opisana vrsta delile zajedničkog pretka pre otprilike 1,5 miliona godina — ali verovatno ne tamo gde se prethodno pretpostavljalo.

Zašto je ovo važno

Kada se u svakodnevnom govoru pomene „magična pečurka“, najčešće se misli na Psilocybe cubensis. Pri umerenim i većim dozama, ove gljive izazivaju senzorne halucinacije i promenjeno osećanje vremena, dok istraživanja ukazuju i na potencijalne terapijske koristi mikrodoziranja. P. cubensis obično uspeva u tropskim uslovima i često raste na goveđem izmetu, pa su istraživači dugo pretpostavljali da je širenje te vrste po Amerikama povezano sa uvođenjem stoke od strane evropskih kolonista u 16. veku.

Otkrivena nova vrsta

Pre više od decenije tim istraživača, među kojima je i Cathy Sharp iz Natural History Museum of Zimbabwe, prikupio je uzorke psihodelične gljive u jugoistočnoj Africi. Spolja te gljive podsećaju na P. cubensis (žućkasto središte klobuka) i dugo se gaje pod imenima Natal Super Strength (NSS) i Transkei. Međutim, DNK analize koje je vodio coautor studije Breyten van der Merwe su otkrile da je reč o zasebnoj vrsti.

Breyten van der Merwe, mikolog sa Stellenbosch University: „Ovo je jedna od popularnijih varijanti zbog potentnosti i jednostavnosti gajenja, ali do sada niko nije znao da je to potpuno druga vrsta.”

Nova vrsta je zvanično katalogizovana kao Psilocybe ochraceocentrata. Iako slična po izgledu, pokazuje znatno drugačija ekološka, hemijska i genetska svojstva u odnosu na P. cubensis.

Evolucioni zaključci i hipoteze

Analize filogenije i datiranja ukazuju da su obe vrste imale zajedničkog pretka pre oko 1,5 miliona godina. To dovodi u pitanje jednostavnu hipotezu da su goveda donela P. cubensis u Amerike u 1500-im — moguće je da su se stoka i gljiva „srele“ tek nakon uvođenja goveda u Novi svet i da je potom nastala usko povezana ekološka veza (npr. gljiva koja preferira goveđi izmet kao supstrat).

Istraživači naglašavaju da je afrička mikodiverzitet još slabo dokumentovan i da je potrebno više uzoraka i genetskih analiza da bi se konačno razjasnila istorija ovih vrsta. Otkriće takođe podvlači koliko malo znamo o evoluciji i ekologiji svetских gljiva — i o tome kako ti organizmi utiču na ljude koji ih sakupljaju, gaje ili proučavaju.