„Nema dobrog izbora": Avganistanci prisilno vraćeni iz Irana suočeni s humanitarnom krizom

Iscrpljene porodice prelaze granicu iz Irana na prelazu Islam Qala u provinciji Herat, vraćajući se u Avganistan koji je istovremeno pogođen sukobima, sušom i ekonomskom krizom.

Na prelazu Islam Qala Talibshah (nije želeo da navede prezime) rekao je da je radio u poljoprivredi severozapadno od Teherana. Bio je prevaren od strane menjača na granici i sada pokušava da stigne do svoje porodice u provinciji Sar-e-Pol, stotinama kilometara dalje, po teškim planinskim putevima.

Porodična odgovornost i suša

Talibshahov posao u Qazvinu podržavao je sedam članova porodice – majku, oca, braću i sestre – u trenucima kada je suša ozbiljno ugrozila poljoprivredu u njihovom rodnom kraju. „Ne znam da li ću moći da nađem posao ili ne. Ostali smo bez perspektive“, rekao je za AFP. „Ako ovde ne pronađem posao, moraću ponovo da emigriram. Nemamo izbora. Ne možemo da gladujemo.“

Upozorenje UN i rast broja povratnika

Ujedinjene nacije upozoravaju da će gotovo polovina Avganistana — oko 21,9 miliona ljudi — ove godine trebati humanitarnu pomoć. Od 26. februara nove borbe sa Pakistanom na istoku zemlje uzrokovale su najmanje 56 civilnih žrtava i primorale oko 115.000 ljudi da napuste svoje domove.

Arafat Jamal, predstavnik UNHCR-a u Avganistanu, kaže da „nema dobrog izbora“ za povratnike: „Beže iz rata u Iranu i dolaze u zemlju koja je i sama pogođena ratom. Ti ljudi dolaze u zemlju pogođenu sušom, nezaposlenošću i unutrašnjim sukobima.“

Od početka rata na Bliskom istoku 28. februara, u proseku se oko 1.700 ljudi vraća iz Irana svakog dana. UNHCR očekuje da će se taj broj povećati ukoliko sukobi potraju. Agencija je spremna kadrovski i infrastrukturno da primi povratnike, ali naglašava da nedostaje finansiranje za humanitarnu pomoć.

Život u Iranu i strah tokom napada

Na graničnom punktu AFP-ov dopisnik zabeležio je veći priliv ljudi nego nedelju ranije. Porodice prelaze brzo i tiho, često s jednom ili dve torbe sa malo stvari. Mohammad Kabir Nazari (48), koji je poslednjih 11 meseci radio kao čuvar u Teheranu, opisao je najnovije napade kao „50 puta jače“ u odnosu na prethodni talas sukoba. „Raketama su nas gađali sa svih strana, svakog dana. Za Avganistance nije bilo skloništa“, rekao je.

Drugi povratnik, Naeemullah Rahimi (24), rekao je da je bio prinuđen da se skriva u podrumu tokom vazdušnih udara i da je odlučio da se vrati kući jer je situacija postala neizdrživa. U njegovoj rodnoj provinciji Wardak posla gotovo da nema, pa je budućnost neizvesna.

Širi kontekst i apel za podršku

UNHCR podseća da su od septembra 2023. iz Irana i Pakistana u talasima proterane stotine hiljada ljudi, a da se prošle godine u Avganistan vratilo oko 2,8 miliona ljudi — što je najveći takav pokret na svetu. „Ako ove godine počnemo da beležimo slične brojke, da li će Avganistan zaista moći da se nosi? Možda hoće, ali mu je potrebna međunarodna podrška“, upozorava Jamal i ističe da bi zanemarivanje regiona moglo imati šire destabilizujuće posledice.

Ključne potrebe: hitna pomoć za povratnike, povećanje finansiranja humanitarnih operacija i međunarodna koordinacija za stabilizaciju regiona.