Studija pokazuje da egzomesečevi oko lutajućih planeta mogu održavati tečnu vodu do 4,3 milijarde godina ako imaju gustu atmosferu bogatu vodonikom i unutrašnje grejanje izazvano plimskim naprezanjima. To je znatno duže od ranijih modela sa CO2 atmosferama (~1,6 milijardi godina) i otvara novu perspektivu za potencijalni život izvan zvezdanih sistema. Ipak, potrebna su dodatna modeliranja i dokazi pre nego što se ova ideja potvrdi.
Mesečevi lutajućih planeta mogli bi podržati život — tečna voda do 4,3 milijarde godina
An artist's impression of a habitable exomoon. (NASA GSFC/Jay Friedlander and Britt Griswold)
Nova studija sugeriše da egzomesečevi oko lutajućih (rogue) gasovitih planeta, čak i bez prisustva zvezde, mogu održavati uslove za tečnu vodu do 4,3 milijarde godina — dovoljno dugo da potencijalno omoguće pojavu i evoluciju kompleksnijeg života.
Kako to funkcioniše?
Kombinacija dva mehanizma omogućava ovu mogućnost. Prvo, gusti sloj atmosfere bogate vodonikom može efikasno zadržati toplotu čak i na veoma niskim temperaturama. Drugo, plimsko grejanje nastalo usled eliptične orbite egzomeseča oko svoje primarne planete stvara unutrašnje trenje i otpušta toplotu iz stene ili ledenog omotača meseča.
YouTube Thumbnail
Zašto je to važno?
Uobičajeno, bez zvezde je svemir previše hladan da bi zadržao tečnu vodu na površini. Međutim, modeli koje su izradili David Dahlbüdding i saradnici iz Max Planck Institute for Extraterrestrial Physics pokazuju da kombinacija vodonične atmosfere i plimskog grejanja može zadržati tečku vodu milijardama godina — u nekim slučajevima skoro koliko je trenutna starost Zemlje.
„Otkrili smo jasnu vezu između ovih udaljenih meseca i rane Zemlje, gde su visoke koncentracije vodonika kroz sudare sa asteroidima mogle da stvore uslove za život,“ navodi Dahlbüdding.
Šta su alternative i ograničenja?
Prethodni modeli su računali sa gustim atmosferama ugljen-dioksida (CO2) koje deluju kao toplotni pokrivač. Međutim, u izuzetno hladnim uslovima CO2 može kondenzovati i izgubiti sposobnost da zadržava toplotu — ranije procene ukazuju da CO2 može održati pogodnost do oko 1,6 milijardi godina. Vodonik, nasuprot tome, ostaje gasovit čak pri niskim temperaturama i pri visokim pritiscima formira efikasne kolizione komplekse koji apsorbuju termalno zračenje, produžavajući period povoljnih uslova do ~4,3 milijarde godina u modelima studije.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Šta je dalje?
Autori naglašavaju da i dalje postoje važni nepokriveni faktori: hemijska sastava atmosfere, dostupnost organskih molekula, izvor nutrijenata i dugoročna stabilnost orbita. Trenutno ne postoje instrumenti koji bi mogli direktno proučavati atmosfere takvih egzomesečeva, ali tim planira da proširi modele na druge atmosferske konfiguracije i poveća kompleksnost simulacija kako bi bolje procenio habitabilnost ovih sveta.
Rad je objavljen u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Pomozite nam da budemo bolji.
