Komarci i ljudska krv: DNK otkriva kada su hominini stigli u Sundaland pre 2,9–1,6 miliona godina

Komarci nisu oduvek imali sklonost prema ljudskoj krvi. Nova genetska studija ukazuje da je ta promena ponašanja kod nekih vrsta iz grupe Anopheles leucosphyrus nastala pre između 2,9 i 1,6 miliona godina — što može biti indirektan dokaz ranog prisustva hominina u regionu Sundaland (Java, Sumatra, Borneo, Malajski poluostrvo).

Kako su istraživali

Istraživači su sekvencirali DNK 38 primeraka koji pripadaju 11 vrsta iz Leucosphyrus grupe, prikupljenih tokom terenskih radova u Jugoistočnoj Aziji između 1992. i 2020. godine. Povezivanjem molekularnih podataka sa procenama brzine mutacija i računarskim modelima rekonstruisan je evolutivni put ovih komaraca i vreme kada je evoluirala preferencija za ljudsku krv.

A field entomologist, Cathy Walton and Upasana Singh can be see collecting mosquito larvae in Northeast India (left). Singh and an entomologist set traps to catch adult mosquitoes outside the sleeping quarters. - Upasana Shyamsunder Singh

Glavni nalazi

Analize pokazuju da su preci ovih komaraca prvobitno hranili na ne-ljudskim primatima, ali da je kod podgrupe došlo do jedne ključne promene — prelaska na preferenciju čoveka kao domaćina u periodu od 2,9 do 1,6 miliona godina. Autori ističu da bi za takvu promenu hominini morali biti brojčano značajniji u odnosu na druge primate u tom području.

Zašto je ovo važno

Ovo otkriće predstavlja nearheološki, genomski pristup koji može pomoći da se popune praznine u fosilnom zapisu, naročito u vlažnim tropskim oblastima gde su fosili slabije sačuvani. Takođe ima implikacije za razumevanje prenošenja bolesti — na primer malarije — zato što promena ponašanja domaćina utiče na ekološke i epidemiološke tokove.

Head lice are pests that have plagued humans for thousands of years. - Britta Pedersen/picture alliance/Getty Images

Polazeći od terena do gena

Terenski rad na Borneu doneo je praktične uvide: određene vrste privlače ljude, dok druge više ciljaju majmune. Neke od potrage za larvama i odraslim jedinkama zahtevale su različite metode sakupljanja zbog razlika u ponašanju.

Širi kontekst i budući pravci

Promene klime i vegetacije u poslednja dva miliona godina mogle su otvoriti prostore (sezonske šume i travnjake) koji su omogućili širenje ranih hominina kroz Sundaland, pritom vršeći pritisak na komarce da se prilagode. Autori planiraju dalje da istražuju gene za čulo mirisa i druge adaptivne mehanizme kako bi utvrdili da li je prilagođavanje bilo postepeno ili naglo.

Zaključak: Genomika mikropredatora poput komaraca otvara neočekivane prozore u ljudsku prošlost i može dopuniti arheološke i paleontološke nalaze kada su ti standardni izvori oskudni.

Studija je objavljena 26. februara u časopisu Scientific Reports. U radu su učestvovali istraživači sa više institucija, a nezavisni stručnjaci ocenjuju da ovakav pristup proširuje metode za praćenje ranih migracija hominina.