Studija Wageningen univerziteta otkriva da su geoid modeli, koji pretpostavljaju mirno more, doveli do značajnih grešaka u procenama nivoa mora. Analizom 385 merenja istraživači su ustanovili da u 99% slučajeva postoji metodološki nedostatak: oslanjanje na geoid, pogrešno spajanje podataka ili nedostatak transparentnosti. Autori predlažu povlačenje geoid modela iz obalnih istraživanja i nude superračunarom dobijen dataset koji kombinuje četiri visinska modela i najnovija merenja mora.
Geoid modeli varaju nauku o nivou mora — ključni rizici za Jugoistočnu Aziju i Indo-pacifik
Global Sea Levels May Be Higher Than We ThoughtAerial_Views - Getty Images
Nova studija istraživača sa Univerziteta Wageningen upozorava da su dosadašnje procene nivoa mora, naročito duž obala u globalnom jugu, u velikoj meri pogrešne zbog šire upotrebe netačnih geoid modela. Analizom 385 merenja iz obalnih studija autori su utvrdili da u 99% slučajeva postoji ozbiljan metodološki problem: oslanjanje na geoid modele, nepravilno kombinovanje različitih skupova podataka ili nedostatak transparentnosti u načinu merenja.
Šta su geoid modeli i gde greše?
Geoid modeli su matematičke aproksimacije globalnog prosečnog nivoa mora koje uzimaju u obzir gravitaciju i rotaciju Zemlje. Zato su dugo korišćeni za usklađivanje visinskih modela kopna i mora. Međutim, ovi modeli pretpostavljaju mirno more i time zanemaruju dinamičke faktore poput vetrova, plima, morskih struja i lokalnih varijacija u pritisku i temperaturi.
Regionalne posledice
U regionima sa relativno stabilnim i dobro dokumentovanim morskim uslovima, kao što su severna Evropa i delovi SAD, razlike između geoid modela i stvarnog nivoa nisu velike. Ali u Jugoistočnoj Aziji i Indo-pacifiku — gde su delte niske, guste i ključno važne za milione ljudi — razlika može biti ogromna i dovesti do sistematskog podcenjivanja rizika od poplava i erozije.
Philip Minderhoud, koautor studije: Istraživači koji proučavaju nadmorske visine i nivo mora moraju pravilno uskladiti merenja kopna i mora. Mnogi dosadašnji radovi ne čine to dosledno, što stvara slepu tačku u proceni rizika.
Minderhoud je prvi put primetio problem tokom istraživanja delte Mekonga 2015. godine, a svoje nalaze objavio je 2019. u Nature Communications. Katharina Seeger je nezavisno uočila slične greške u delti Ayeyarwady u Mjanmaru. Nakon detaljnog pregleda stotina radova, tim je zaključio da većina studija nije pravilno koristila ili dokumentovala merenja nivoa mora.
Alternativa i preporuke
Autori predlažu da se geoid modeli povuku iz primene u obalnim procenama i nude alternativu: superračunarom obrađeni skup podataka koji integriše četiri visinska modela sa najnovijim direktnim merenjima nivoa mora. Takav pristup bolje odražava trenutne uslove i lokalne dinamike mora, što omogućava preciznije procene rizika za delte i obalne gradove.
Studija takođe ukazuje da greška nije uvek u pravcu precenjivanja — u nekim regionima, poput delova Antarktika, nivo mora se pokazuje nižim nego što su ranije pretpostavljali naučnici. Ključna poruka je potreba za boljom transparentnošću, usklađivanjem podataka i upotrebom savremenih modela i direktnih merenja.
Zaključak: Naučna zajednica treba da ažurira metode za procenu priobalnih rizika, zameni ili dopuni geoid modele realnim, visokopreciznim datasetima i obezbedi jasnu dokumentaciju metodologije kako bi zaštitila delte i obalne zajednice koje su najugroženije.
Pomozite nam da budemo bolji.
