Karta za Teheran: Iranski Jevreji u Izraelu Žude Za Rodnim Krajem

Sahar Saidian svakodnevno živi sudar prošlosti i sadašnjosti dok vodi program na persijskom jeziku za izraelsku javnost, koji prate slušatelji u Izraelu, ali i u Iranu — zemlji koju je pre više godina napustila.

Sahar Saidian: glas između dva sveta

„Posle 26 godina u Izraelu izgledam više izraelski nego iranski, ali iako sam napustila Iran, ta zemlja je i dalje deo mene“, kaže Saidian za AFP. Nosila je dve značke na reveru — izraelsku i iransku iz perioda pre revolucije 1979. — i otvoreno su joj oči pune suza kad govori o rodnom Širazu.

„Kola-vreća mi je spakovana u glavi. Nedostaju mi atmosfera, ulice, komšije, prijatelji, sve.“

Pre rata na Bliskom istoku, Saidian je vodila satnu nedeljnu emisiju na Radio KAN Farsi, u okviru javnog servisa KAN. Od 1. marta emituje svakodnevno iz studija u Jerusalimu, pozdravljajući slušaoce rečima: „Pozdrav svima koji traže put ka slobodi...“ i dovodeći goste iz iranskog egzila, poput pevača Shahina Najafija.

Sećanja, radio i želja za povratkom

U jednom od programa, tokom govora Najafija, Saidianu je u studio posetio Menashe Amir — legenda iranskih Jevreja koji je još 1960. stvorio radijski format koji je poslužio kao temelj današnjeg programa. Amir, danas u osamdesetim, otvoreno je izrazio nadu u ustanak u Iranu koji bi, prema njegovim rečima, spasio "iranski narod" i „svet“.

Više od 300.000 Jevreja iranskog porekla živi danas u Izraelu, većina onih koji su emigrirali posle 1979. i njihove porodice. Mnogi stariji emigranti i dalje čuvaju jake veze sa Iranom kroz jezik, muziku i kuhinju.

Ukusi Teherana u srcu Jerusalima

Aron Jaakobi (76) vodi jedini iranski restoran u Jerusalimu već više od 20 godina. U toplom ambijentu služi tradicionalna jela kao što su gondi (knedle od piletine sa leblebijom) i ghormeh sabzi (začinjeni gulaš od mesa i začinskog bilja). Na zidu restorana visi velika fotografija poslednjeg iranskog šaha Mohamada Reze Pahlavija, a Jaakobi priznaje da mu je žao što nije naučio decu persijski jezik — ali se nada da im je preneo ljubav prema iranskoj kuhinji i poeziji.

Od 28. februara sukob u regionu je eskalirao — prema izveštajima pojavili su se navodi o udarima koje su izvele izraelske i američke snage — i to je dodatno pojačalo osećanje zabrinutosti i čežnje među iransko-jevrejskim zajednicama u Izraelu.

Identitet i lojalnosti

Saidian kaže da bi, da se održi fudbalska utakmica Izrael–Iran, bila podeljena: „Kao deca razvedenih roditelja: voliš i majku i oca podjednako.“ Njena priča ilustruje složenost identiteta kod emigranata koji su duboko vezani za kulturne korene, a istovremeno grade život u novoj domovini.

U mnogim domovima i lokalima, sećanja se peku u hlebu, pevaju u pesmama i služe u tanjirima — i dok starije generacije često otvoreno izražavaju političke stavove i nostalgiju, mlađi pokušavaju da sačuvaju kulturni identitet na načine koji spajaju prošlost i budućnost.