Nismo materice: Japanske žene tuže zakon koji ograničava sterilizaciju

Kazane Kajiya je sa 27 godina otišla u Sjedinjene Države da se dobrovoljno sterilizuje. Za nju je to bila namerna, provokativna poruka japanskom patrijarhalnom društvu koje je dugo pretpostavljalo da žene treba da postanu majke. Kajiya, koja je u datom trenutku imala 27, a danas 29 godina, sada je jedna od pet tužiteljki koje pred Tokijskim okružnim sudom osporavaju ustavnost Zakona o zaštiti majčinstva.

O čemu se radi u tužbi

Tužba poznata kao „Majčinstvo nije svrha mog tela“ zahteva ukidanje odredbi koje praktično zabranjuju sterilizaciju zdravih, bezdecu žena. Prema aktuelnom japanskom zakonu, sterilizacija je dozvoljena samo ako žena već ima više dece i ako trudnoća ozbiljno ugrožava njeno zdravlje ili život. Čak i u tim slučajevima, zakon traži pristanak supružnika, što pravni tim tužiteljki smatra kršenjem prava na telesnu autonomiju.

„Nismo materice, mi smo ljudi“, kaže Kajiya. „Sterilizacijom sam poslala čvrstu poruku protiv tretmana žena kao budućih inkubatora.“

Zašto je Japan izuzetak

Advokatica Michiko Kameishi, koja vodi slučaj, ocenjuje da zakon potiče iz ratnog perioda kada su žene smatrane resursom za povećanje populacije. Tužba ističe da su među savremenim demokratijama Japan i dalje izuzetak po strogoći ograničenja sterilizacije. Studija EngenderHealth iz 2002. navodi da više od 70 država eksplicitno dopušta sterilizaciju kao metodu kontracepcije, dok je Japan bio među osam zemalja koje je ili zabranjivao ili strogo ograničavao ovaj zahvat.

U praksi, kondomi su i dalje najrasprostranjenija metoda kontracepcije u Japanu. Prema anketi navednoj u tužbi, samo oko 0,5% žena bira sterilizaciju, a oko 2,7% koristi kontraceptivne pilule — koje su često skupe ili manje dostupne. Kontraceptivne injekcije i implantati još uvek nisu široko dostupni u zemlji. Iako i kod muškaraca vazektomija formalno zahteva pristanak supružnika, aktivisti navode da se ta praksa u praksi ređe provodi i da klinike često otvoreno promovišu zahvat.

Argumenti i protivargumenti

Vlada brani postojeća ograničenja tvrdnjom da takva pravila štite žene od "budućeg kajanja" zbog nepovratne prirode sterilizacije. U dokumentu predatom sudu navodi se kako ograničenja treba da pomognu onima koji razmišljaju o operaciji da zadrže pravo na samostalno odlučivanje o potomstvu.

Tužiteljke i njihove zagovornice, međutim, tvrde da zahtev za pristanak supružnika i strogi kriterijumi ugrožavaju ustavno zagarantovana prava na telesnu slobodu i samoodređenje. Kameishi ističe da zakon „upravljа plodnim ženama kao potencijalnim majčinskim telima“ i da time osporava žensku autonomiju.

Lične priče

Kajiya se priseća da su joj u detinjstvu govorili da je endometrijum „krevet za bebu“ i da su menstrualni bolovi priprema za rađanje. Njen čin sterilizacije opisuje kao bekstvo iz „voza koji je voleo ka majčinstvu“.

Druga tužiteljka, 26-godišnja Rena Sato (pseudonim), identifikuje se kao aromantična i aseksualna i kategorički isključuje brak i roditeljstvo. Ona upozorava da prisiljavanje na očuvanje plodnosti za nju znači prihvatanje rizika od neželjene trudnoće nakon seksualnog nasilja: „Ako moram da održavam plodnost, to bi bilo kao da mi država govori da prihvatim rizik seksualnog nasilja dok sam živa.“

Moguće posledice i kontekst

Presuda koja se očekuje naredne nedelje bi mogla da postavi važan presedan za pristup reproduktivnim pravima u Japanu: ukidanje obaveznog pristanka supružnika i šire dopuštanje sterilizacije kao zakonite metode kontracepcije. Pitanje ima širi značaj u kontekstu rasprava o ženskim pravima, reproduktivnoj autonomiji i modernizaciji društvenih normi u brzo starećoj japanskoj populaciji.

Bez obzira na ishod, slučaj skreće pažnju na sukob između državnih politika demografske stimulacije i ličnih prava žena da odlučuju o svom telu.